Меню ...
Бизнинг манзил
Ўзбекистон, 100 052
Тошкент шаҳри
Астрономия кўчаси, 33-уй
Тел: +998 71 235-81-02
Факс: +998 71 234-48-67
E-mail: info@astrin.uz
Международный семинар-тренинг 12-13 июня 2023 г
Международная конференция «125-летие широтомерных исследований в Институте астрономии»
Noyob astronomik hodisa: SAYYORALAR PARADI
Spacecom loyihasi doirasidagi seminar
TO‘LIQ OY TUTILISHI 8-noyabr 2022-yil
QISMAN QUYOSH TUTILISHI 25-oktabr 2022-yil
SAYYORALAR PARADI
Республиканский семинар-тренинг
Интервью директора АИ АН РУз Эгамбердиева Ш.А. газете «Янги Ўзбекистон»
В Астрономическом институте прошла международная конференция «6th Maidanak users meeting»
ҲАЛҚАСИМОН ҚУЁШ ТУТИЛИШИ 10-июн 2021-йил
Ҳалқаро семинар IWRAG-2021
Солнечная вспышка нового цикла солнечной активности
Yurtimiz osmonida bolid kuzatildi
Республиканский семинар-тренинг
Космик тизимлар ва алоқа техникалари бўйича янги ўқув дастурлари (SPACECOM)
Perseidlar
HALQASIMON QUYOSH TUTILISHI 21-iyun 2020-yil
Yarim soyali Oy tutilishi
C/2019 Y4 (ATLAS) kometasi – Osmondagi dumli yulduz
МЕРКУРИЙ САЙЁРАСИНИНГ ҚУЁШ ГАРДИШИДАН ЎТИШИ
9-ИЛМИЙ-АМАЛИЙ АНЖУМАНИ
Ахмедов Бобомурат Жураевич избран членом Всемирной академии наук (TWAS)
Международное рабочее совещание «Перспективы радиоастрономических исследований на базе радиотелескопа РТ-70 на плато Суффа»
Марснинг буюк рўпара туриши ва Ойнинг тўлиқ тутилиши
Государственная специализированная общеобразовательная школа-интернат имени Мирзо Улуғбека.
(Онлайн-регистрация)
Восьмой Республиканский семинар-тренинг
Журнал «ФАН ва ТУРМУШ»
Встреча с академиком Рашидом Алиевичем Сюняевым
Республиканский семинар-тренинг «Актуальные проблемы современной астрономии»
Директор АИ АН РУз Эгамбердиев Ш.А. награжден медалью La médaille de l’ADIONS
Вышел новый номер журнала «ФАН ва ТУРМУШ»
Сотрудничество с Индийским Образовательным Центром
Завершающий этап создания сети учебных обсерваторий
Директор АИ АН РУз Эгамбердиев Ш.А. награжден французским ОРДЕНОМ АКАДЕМИЧЕСКИХ ПАЛЬМ
Визит делегации из Академии Наук КНР в Астрономический институт АН РУз
Республиканский семинар-тренинг для студентов и молодых ученых, посвященный 620-летию Мирзо Улугбека
«1st JAXA Training for ALOS-2 Data Applications using ALOS Archived Data»
(UBAI, JAXA, RESTEC)
Визит Жерома Суньера (французский Институт национальной географии IGN)
Визит профессора Фируза Сахибова (University of applied sciences, Mittelhessen, Germany)
Международная конференция
«The 4th Maidanak users meeting», Tarusa, Russia, 2013
Семинар-тренинг для учащихся ВУЗов Республики, АИ АНРУз
Наблюдения кометы C/2012 S1
Узбекско-французский научно-практический Семинар
(FIO, UBAI)
Открытие учебной обсерватории при Педагогическом университете им. Низами
Летняя программа мероприятий по астрономии (FIO, UBAI)
Прожождение Венеры по диску Солнца 6 июня 2012
Визит профессора Института Перспективных Исследований Скотта Тремейна
Визит профессора университета г.Ниццы Эрика Фосса
Визит чешских ученых доктора Йиржи Грыгара и доктора Павела Котрча
Открытие научно-образовательной обсерватории в Паркенте
Встреча с академиком Рашидом Алиевичем Сюняевым
В Астрономическом институте прошла международная конференция «The 2nd Maidanak users meeting»
Открытие Музея астрономии в Астрономическом институте
Международная конференция «Мирзо Улугбек и его вклад в развитие мировой науки»
Семинар-тренинг посвященный 2009-Международному году астрономии и 615 - летию со дня рождения Мирзо Улугбека
Открытие научно-образовательной обсерватории при Андижанском университете
Полное солнечное затмение 1 августа 2008
Научно-образовательная конференция, посвещенная «Году молодежи» и 614 летнему юбилею Улугбека
Открытие научно-образовательной обсерватории при Самаркандском университете
Янгиликлар
Сўнгги янгиликлар
YARIM SOYALI OY TUTILISHI
Ertaga, shu yilning 25-martida yarim soyali Oy tutilishi sodir bo‘ladi. Bu hodisa O’zbekiston hududida ko’rinmaydi. Tutilish Toshkent vaqti bilan 09:53 da boshlanadi va 14:32 da tamom bo’ladi. Tutilish maksimumi soat 12:13 ga to’g’ri keladi.

Ushbu Oy tutilishining hech bo'lmaganda ba'zi qismlarini ko'radigan mintaqalar: Yevropaning katta qismi, Shimoliy-Sharqiy Osiyo, Avstraliyaning katta qismi, Afrikaning katta qismi, Shimoliy Amerika, Janubiy Amerika, Tinch okeani, Atlantika, Arktika, Antarktida.
(батафсил ...)

Quyosh tuilishidan farqli ravishda, Oy tutilish davomida ko‘rinib turadi. To‘liq Oy tutilishi vaqtida oy yuzasi qizil yorug‘lik sochadi va uzoq vaqt shu holatda bo‘ladi. Qisman Oy tutilishi vaqtida esa oyning ma’lum bir qismi qoramtir to‘q qizil tusga kiradi. Bu ikkla shakldagi Oy tutilishini oddiy ko‘z bilan ham kuzatish mumkin. Yarim soyali Oy tutilishi deb Yer sayyorasining yarim soyasini Oy kesib o‘tishi jarayoniga aytiladi.


Odatda Yarim soyali Oy tutilishi vaqtida bu hodisani oddiy ko‘zda ilg‘ash qiyin bo‘ladi.

Navbatdagi Oy tutilishi 2024-yilning 18-sentyabrida sodir bo’ladi. Bu tutilish qisman tutilish bo’ladi, lekin bu safar ham u O’zbekistondan ko’rinmaydi.
Bahorgi tengkunlik
Odatda 21-martni bahorgi tengkunlik sifatida qaraymiz. Aslida tengkunlik bu Quyosh orbitasi – ekliptikaning osmon ekvatori bilan keshishgan nuqta bo’lib, taqvimda 21-martdan 1 kunga farq qilishi mumkin. Kesishish so’zini Quyosh shu nuqtadan boshlab to kuzgi tengkunlik nuqtasigacha Yer sharining shimoliy yarimsharini ko’proq isitishi bilan tushuntirish mumkin. Ya’ni shimoliy yarimsharda yozga, janubiy yarimsharda esa qishga o’tish bo’ladi. Kuzgi tengkunlik nuqtasidan esa, aksincha, shimoliy yarimsharda qishga, janubiy yarimsharda yozga o’tish ro’y beradi. (батафсил ...)

Kun va tunning davomiyligi teng bo’ladigan bu yilgi bahorgi tengkunlik 20-mart soat 08:06 ga to’g’ri keldi.

Bundan tashqari 21-mart kuni yana bir astronomik hodisa – Saturn hamda Zuhro yulduzi nomi bilan mashhur Venera sayyoralari bir-biriga yaqin burchak masofada bo’ladi. Hodisani sharqiy gorizontdan biroz yuqoriroqda, Quyosh chiqishidan avval kichik teleskop yoki durbin yordamida kuzatish mumkin.
Yupiter va Oy yaqinlashuvi
Yupiter sayyorasining Oy yaqinida navbatdagi ko’rinish hodisasi 14-mart kuni sodir bo’ladi. Bunda Yupiter va Oy bir-biriga juda yaqin burchak masofada bo’ladi. (батафсил ...)

Eng yaqin kelish vaqti Toshkent vaqti bilan soat tongi 3:44 ga to’g’ri keladi va ular orasidagi burchak masofa 3°19’ ga teng bo’ladi. Lekin bu vaqtda Oy va Yupiter gorizontdan pastda bo’lganligi sababli bu hodisani kuzatib bo’lmaydi. Bu paytda Oyning yorqinligi -9.5 (16.6 foiz yoritilganlik) va Yupiterning yorqinligi -2.1 yulduz kattaligi*ni tashkil etadi. Agar ob-havo sharoitlari imkon bersa, hodisani oddiy ko’z bilan sal oldinroq, ya’ni 13-mart tunda Quyosh botgandan so’ng g’arb tomonda gorizontda 15-20° yuqorida kuzatish mumkin. Bu vaqtda har ikkala osmon jismlari orasidagi burchak masofa 6° ni tashkil qiladi.
* Yulduz kattaligi kichik bo’lsa yorqinroq, katta bo’lsa xiraroq ko’rinadi.
2024-03-10
Yangi Oyning tug’ilishi dunyo vaqti bilan bugun, yaʼni 2024-yil 10-mart kuni Dunyo vaqti bilan soat 09:00 da, Toshkent vaqti bilan esa 10-mart soat 14:00 da sodir bo’ladi. Toshkentda Quyosh botishi 18:24 ga to’g’ri keladi va bu vaqtda Oyning yoshi taxminan 4,5 soat bo’ladi va bu paytda Oy deyarli gorizontda boʻlganligi sabab koʻrish imkonsiz. 11-mart kuni 18:25 da Quyosh botgan vaqtda Oyning Yoshi 28,5 soat, gorizontdan balandigi 11⁰ ni tashkil qiladi va agar bulutsiz osmon bo’lsa, Oyni yaqqol ko’rish mumkin bo’ladi. Bizning kenglamamizda Hilolni (Oyning birinchi kungi ko’rinishi) kuzatish uchun quyidagi shart bajarilishi kerak, ya’ni Oyning yoshi 28 soat va uning gorizontdan balandligi 8 daraja yuqorida bo’lishi lozim.
Venera, Mars va Oy uchburchagi
Joriy yilning 8-mart kuni Venera, Mars va Oy Tog‘ echkisi yulduz turkumida uchburchak uchlarini hosil qiladi. Bunda Yerdagi kuzatuvchiga nisbatan bu ikki sayyora va Yerning tabiiy to‘ldoshi - Oy bir-biriga juda yaqin burchak masofada ko’rinadi. (батафсил ...)

Toshkent vaqti bilan soat 22:01 da sharqda va 23:56 da g’arbda Veneraning Oyga hamda 09:59 da sharqda va 11:51 da g’arbda Marsning Oyga eng burchak masofalarda bo’ladi. Biroq bu hodisa Yangi Oy fazasiga yaqin sodir bo’lganligi sababli oddiy ko'z bilan kuzatish imkoni mavjud emas!

Izoh: Rasmda keltirilgan uchlik 8-mart tongda - Quyosh chiqishidan biroz avvalgi ko'rinishdir.
2024-03-04
2024-yil 6-mart, chorshanba soat 15:00 da O’zR FA Astronomiya institutining umuminstitut seminari bo’lib o’tadi.

KUN TARTIBI: 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo’yicha fizika-matematika fanlari bo’yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya materiallari asosida tayyorlangan «Maydanal observatoriyasidagi kuzatishlar asosida mashinaviy o’rganish usullaridan foydalangan holda o’zgaruvchan yulduzlarni qidirish va tahlil qilish» mavzusidagi ma’ruzasi.

Ma’ruzachi: Halikova Alina Valeryevna

Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akademik Sh.A. Egamberdiyev

Taqrizchilar:
1. f.-m.f.d. K.N. Grankin (Qrim astrofizika observatotiyasi, Rossiya FA)
2. f.-m.f.n. D.O. Mirzaqulov (AI)

TO'LINOY
Oy fazalaridan biri – to’linoyni 24-fevral kuni kuzatishimiz mumkin bo’ladi. To’linoy paytida Yer Quyosh va Oyning orasida joylashgani bois, Quyoshning Oydan qaytgan nurlari hisobiga Oy doira shaklini oladi. Odamlar orasida 14 kunlik Oy deb ham yuritiladi. 29,5 sutkadan so’ng Oy yana shu fazada bo’ladi. (батафсил ...)

Ketma-ket bir xil turdagi Oy fazalari orasida o’tgan vaqt Oyning sinodik davri bo’lib, o’rtacha 29,53059 sutkani tashkil etadi. Shu sabab ham Oy fazalariga asoslangan Hijriy taqvimda oylarning davomiyligi 29 va 30 sutkadan iborat qilib belgilangan.

To’linoy fazasining muhim ahamiyati shundaki, Oy tutilishlari aynan shu fazada ro’y beradi. Biroq bu safargi to’linoy fazasida Oy tutilishi sodir bo’lmaydi.
Osmonda Venera va Mars

2024-yilning 22-fevral sanasida Toshkent vaqti bilan 20:31 da Venera (Zuhro yulduzi deb ham yuritiladi) osmonda Marsdan yarim daraja shimolroqda bo‘ladi. Bunda Venera va Mars sayyoralari Yerdagi kuzatuvchiga osmonda bir-biriga juda yaqin, ya’ni yonma-yon joylashgan kabi ko’rinadi. Ularning joylashuvi Jadiy (Козерог – Tog‘ echkisi) yulduz turkumiga to‘g’ri keladi. Bu hodisa odatda yiliga bir marta sodir bo’ladi. Ushbu yaqinlashuv vaqtida Quyosh Dalv (Водолей-Qovg’a) yulduz turkumida bo’lib, Venera va Marsdan 26 daraja uzoqroqda bo’ladi. Quyosh chiqadigan vaqtda Venera va Mars juftligi ufqdan (gorizont) 2 daraja yuqorida bo’lganligi sababli O’zbekiston hududi bu hodisani kuzatish imkoni bo’lmaydi.
Magnit bo'ronlari haqida
Hozir axborot makoni rivojlangani sari xabarlarda chalkashliklar ham ko'payib boryapti. Agar e'tibor bergan bo'lsangiz har ikki kunning birida "4-5 ballik KUCHLI magnit bo'ronlari" yuz bermoqda. Aslida, masalan 4 ballik qo'zg'alishlar - KUCHLI magnit bo'roni u yoqda tursin, oddiy magnit bo'roni ham emas. Shunchaki ayrim OAV buni o'ziga auditoriya yig'ish uchun ataylab, buzib talqin qilishyapti. Keling, magnit maydoni qo'zg'alishlarini Kp indeksining qiymatlari miqyosida qarab chiqamiz.
(батафсил ...)
  • Kp = 0; - Tinch;
  • Kp = 1; - Tinch;
  • Kp = 2; - Tinch;
  • Kp = 3; - Tinchlik buzilib, bezovtalanish boshlanadi;
  • Kp = 4; - Faol qo'zg'alishlar yuz bera boshlaydi, ammo hali bu bo'ron degani emas !!!
  • Kp = 5; - Eng kuchsiz magnit bo'roni !!!
  • Kp = 6; - O'rtacha kuchdagi magnit bo'roni;
  • Kp = 7; - KUCHLI magnit bo'roni !!!
  • Kp = 8; - Juda kuchli magnit bo'roni;
  • Kp = 9; - Ekstermal kuchli magnit bo'roni;
2024-02-13
Yupiter sayyorasi Quyosh sistemasidagi eng katta sayyora bo‘lib, Yerdan taxminan 11 marta katta. Yupiter Quyosh atrofida 12 Yer yilida bir marta to‘liq aylanib chiqadi. Yupiter Quyosh atrofida o‘z orbitasi bo‘ylab harakati davomida ba’zan sayyoralar, ba’zan esa Oy yaqinida ko‘rinadi. Huddi shunday hodisalardan biri 15-fevral kuni sodir bo‘ladi. (батафсил ...)

Bunda Yupiter va Oy bir-biriga juda yaqin burchak masofada bo‘ladi. Eng yaqin kelish vaqti Toshkent vaqti bilan kunduzgi soat 11:31 ga to‘g‘ri keladi va ular orasidagi burchak masofa 2 darajadan (gradus) kattaroq bo‘ladi. Hodisa osmonning sharq tomonida, gorizontdan taxminan 14-15 daraja balandlikda sodir bo‘ladi. Bunda Yupiter Oyning pastki o‘ng tomonida joylashgan bo‘ladi. Hodisa kunduzi bo‘lganligi sababli faqat Oy ko‘rishimiz mumkin. Biroq Quyosh botgach janubiy g‘arbda gorizontdan 60 daraja yuqorida hodisani kuzatishimiz mumkin. Bunda ular orasidagi burchak masofa 5 darajaga yetadi. Ob-havo sharoitlari imkon bersa, hodisani oddiy ko‘z bilan ko‘rish mumkin.
9-fevralda yangioy fazasi boshlanadi
Oy yulduzlar oralab g‘arbdan sharqqa tomon harakatlanadi. Oyning Quyosh nurlari bilan yoritilgan qismining shakli uzluksiz o‘zgarib boradi va uni Oy fazalari deb ataladi. Oyning fazalari asosan to‘rt turga bo‘linadi: yangioy, birinchi chorak, to‘linoy, oxirgi chorak. Oy yangioy fazasida Yer va Quyosh orasida joylashgan bo‘ladi va u ko‘rinmaydi. (батафсил ...)

Oyning navbatdagi yangioy fazasi Dunyo vaqti bilan 2024-yil 9-fevral kuni soat 22:59 da, Toshkent vaqti bilan esa 10-fevral soat 03:59 da sodir bo‘ladi. Shu kuni Quyosh botgandan so‘ng Oyning yoshi taxminan 14 soat bo‘ladi, bu paytda oy ko‘rinmaydi. Oy ertasi kuni g‘arb tomonda ingichka o‘roq shaklida ko‘rinadi, u Hilol deb ataladi. Bizning kengligimizda Hilolni (Oyning birinchi kungi ko‘rinishi) kuzatish uchun quyidagi shart bajarilishi kerak, ya'ni Oyning yoshi 28 soat va uning gorizontdan balandligi 8 daraja yuqorida bo‘lishi lozim.
2024-02-08
Ijtimoiy tarmoqlarda “Yaqin kunlarda internet va elektrsiz qolishimiz mumkin! Quyoshdagi chaqnash Avstraliya va Osiyoda elektr uzilishlariga olib keladi: yaqin kunlarda aloqa uzilishi ehtimoli – 45%.” kabi ma'lumotlar tarqatilmoqda. Bu kabi xabarlarga bizning institut quyidagicha munosabat bildiradi: (батафсил ...)
Olingan ma'lumotlarga ko'ra, yaqin 3 kun ichida bizning kengliklarda aloqa tizimlari va elektr ta'minotida uzilishlarga olib kelishi mumkin bo'lgan o'rta hamda kuchli darajadagi geomagnit bo'ronlar kutilmaydi. Quyosh shamolining kuchayishi ham kuzatilmaydi. Biroq, 7-fevraldan 9-fevralgacha davr oralig'ida Quyoshning faol (dog' kuzatiladigan) sohalarida kuchsiz va o'rtacha intensivlikdagi chaqnashlar sodir bo'lish ehtimoli bor. O'rtacha quvvatli chaqnashlar shimoliy mintaqalarda radioaloqani qisqa vaqt uzilishiga olib kelishi mumkin. Bizning ma'lumotlarga ko'ra, sutka davomida geomagnit vaziyat tinch holatdan biroz kuchsiz g'alayonlanishga o'zgaradi.

Eslatib o'tamiz, hozirgi vaqtda Quyosh faolligining darajasi o'rtacha, biz yangi 25-siklning o'sish (ko'tarilish) pallasida turibmiz. Chaqnashlar soni va intensivligi 2024-yilning o'rtasi va 2025-yilning boshida kutilayotgan faollik maksimumiga yaqinlashayotganda ortadi. Bu siklik jarayon bo'lib, har 11 yilda takrorlanadi. Quyoshda sodir bo'layotgan hodisalar murakkab bo'lganligi uchun, 12 soatdan ko'p vaqt davomidagi quyosh chaqnashlarini aniq oldindan aytib berish qiyin.
ЗВЕЗДНАЯ СУДЬБА АКАДЕМИКА ШУХРАТА ЭГАМБЕРДИЕВА
18 декабря текущего года свой 70-летний юбилей будет отмечать Эгамбердиев Шуҳрат Абдуманнапович, доктор физико-математических наук, профессор, академик Академии наук Узбекистана, известный ученый в области астрономии и астрофизики. Очень удачно его юбилей совпал с 80-летием Академии наук Узбекистана и 150-летием Астрономического института, который он возглавляет. В этом виден определенный знак его судьбы - воля, целеустремленность, преданность науке и глубоко продуманные действия Шуҳрата Абдуманнаповича позволили ему за последние 30 лет поднять астрономическую науку в Узбекистане на качественно новый высокий уровень, создать новые научные школы и достичь больших личных успехов.
(батафсил ...)
Ш.А.Эгамбердиев является специалистом в области физики Солнца, гелиосейсмологии, изучении астроклимата и истории астрономии. Им написано лично и соавторстве около 200 научных работ, большинство из которых опубликовано в престижных международных журналах с высоким рейтингом. Его научные исследования широко известны и признаны учеными всего мира. Он является членом Международного и Европейского Астрономического Союзов, членом Оргкомитетов многих международных симпозиумов, президентом Международной конференции по истории восточной астрономии, иностранным членом в ряде Научных советов по присуждению ученых степеней и др. В 2002г. он был избран на двухлетний срок Генеральным секретарем Ассоциации Академий наук стран Азии.

Академик Ш.А.Эгамбердиев является директором Астрономического института Академии наук Республики Узбекистан с 1995г., причем назначен он был на эту должность в очень сложное время. В условиях после развала Союза финансирование науки резко сократилось, и поддерживать Майданакскую обсерваторию, которая перешла под юрисдикцию Республики Узбекистан, было очень трудной задачей. Более того, данное решение хотя и было юридически согласованным, но вызвало вполне понятное недовольство и обиду со стороны партнеров из других стран СНГ, которые участвовали в создании Майданакской обсерватории, вложили много сил и средств в строительство инфраструктуры обсерватории и её оснащение современными на то время телескопами. Именно благодаря личным качествам Шухрата Абдуманнаповича, его умению решать острые вопросы и находить взаимовыгодные решения удалось наладить добрые, деловые отношения с коллегами из России, Украины, Литвы и продолжить научное сотрудничество.

В этом ему помогло ещё то, что он является выпускником и аспирантом физического факультета МГУ, где позже защитил свои кандидатскую и докторскую диссертации. Со многими своими однокурсниками, которые сейчас стали успешными и известными учеными в области астрономии и астрофизики, Шухрат Абдуманнапович поддерживает самые теплые, дружеские отношения и плодотворные научные связи.

Под его руководством Институт получил практически «второе дыхание», достиг больших успехов в развитии наблюдательной и теоретической астрофизики и вышел на мировой уровень по качеству астрономических наблюдений на Майданакской обсерватории. В результате получили развитие такие направления астрофизики как исследование физических процессов в активных ядрах галактик и гравитационно-линзированных системах, анализ оптических послесвечений космических гамма-всплесков и взрывов сверхновых звезд. Выросший международный авторитет Института подтверждается десятками заключенных договоров о научно-техническом сотрудничестве и проведении совместных наблюдений с ведущими мировыми астрономическими центрами. Международное признание успешной деятельности и научных заслуг Института было отмечено тем, что в 2012 году Международный центр малых планет в Гарварде присвоил одной из малых планет имя «Майданак».

Ш.А.Эгамбердиев являлся одним из соруководителей всемирного сетевого проекта ИРИС (IRIS), предложенного французскими астрофизиками. Сеть ИРИС состояла из 6 наблюдательных станций для решения задач полнодисковой гелиосейсмологии, установленных в разных точках мира и позволяющих вести непрерывные наблюдения процессов, происходящих в недрах Солнца. Одна из таких станций была построена в Узбекистане на горе Кумбель по инициативе и под руководством Ш.А.Эгамбердиева. Сеть IRIS предоставила научному сообществу самый длительный временной ряд данных о солнечном диске за полный солнечный цикл от максимума 22-го цикла (1989г) до максимума 23-го (2000г.), из которых около половины результатов были получены в Узбекистане.

В знак признания заслуг и выдающегося вклада в развитие научного сотрудничества между Узбекистаном и Францией в области астрономии и астрофизики в 2015 году Ш.А.Эгамбердиев был награжден Орденом Академических пальм Французской Республики. Следует отметить, что в этом же году Ш.А.Эгамбердиев был награжден медалью La médaille de l’ADION, учрежденной Обсерваторией Лазурного берега (Ницца, Франция). Эта медаль - очень редкая награда, которая вручается ученым, внесшим уникальный вклад в научную деятельность Обсерватории Лазурного берега, и Ш.А.Эгамбердиев является единственным астрономом в странах СНГ, удостоенным этой медали.

Как научный руководитель и наставник Ш.А.Эгамбердиев принимает самое активное участие в подготовке астрономических кадров. Под его руководством защищены две докторские и 14 кандидатских диссертаций. Он является профессором (по совместительству) кафедры астрофизики Национального университета Узбекистана, руководит магистерскими диссертациями и дипломными работами бакалавров Самаркандского университета.

По инициативе Ш.А.Эгамбердиева Астрономическим институтом была проведена большая работа по созданию при вузах Узбекистана учебных астрономических обсерваторий. Первый телескоп сети вступил в строй в 2006 г. при Самаркандском университете, второй – при Андижанском университете в 2008г., третий – при Национальном университете в Паркенте в 2011г., четвертый – при Ташкентском педагогическом университете им. Низами в 2012г. В 2013 и 2014гг. построены и введены в действие обсерватории для Каршинского университета и Нукусского педагогического института. Все они объединены через Интернет в единую систему, связанную с Астрономическим институтом, и составляют первую и пока единственную в Центральной Азии сеть астрономических учебных обсерваторий.

Ш.А.Эгамбердиев является одним из наиболее активных ученых Академии наук в области популяризации научных знаний. С 2002 года по 2022 год он являлся главным редактором единственного в Узбекистане научно-популярного журнала “Фан ва турмуш”. Для доступа к информации о новостях науки русскоязычного населения он сделал журнал двуязычным («Наука и жизнь Узбекистана»). Под его руководством выпущено около 100 номеров журнала, причем каждая статья им тщательно редактировалась для поддержания высокого уровня публикаций. Кроме того, он постоянно выступает с научно-популярными лекциями в школах, по радио и телевидению. При его активном участии было создано 9 научно-популярных фильмов. Фильмы “Мирзо Улугбек” и “Планета Самарканд” часто демонстрируются по Национальному телевидению.

В сотрудничестве с представительством ЮНЕСКО в Узбекистане Ш.А. Эгамбердиев создал в Институте Музей астрономии, в котором собраны уникальные астрономические инструменты, созданные сотни лет назад. Этот музей пользуется постоянным интересом у молодежи, и его ежегодно посещают до 1000 учащихся и студентов. По поручению руководства Республики Ш.А. Эгамбердиев возглавлял работы по созданию новой экспозиции музея Мирзо Улуғбека в Самарканде, а также Музея космонавтики в г. Гагарине Джизакской области.

За большие заслуги в развитии науки, плодотворную педагогическую деятельность и подготовку научных кадров Ш. А. Эгамбердиев в 2006 году награждён орденом «Мехнат шухрати» - «Трудовая слава», а в 2022 году ему присвоено почетное звание «Заслуженный деятель науки Республики Узбекистан».

Все коллеги, сотрудники, друзья и ученики единодушно отмечают выдающиеся личные качества Шухрата Абдуманнаповича – его огромную творческую энергию, научную смелость, ярко выраженные свойства лидера и новатора, мудрость и терпение учителя и наставника, постоянный оптимизм и заразительную энергетику, чувство юмора и широкую эрудицию, семейную доброту и заботу как супруга и отца.

Но особо следует отметить его уважение и благодарность как сына, который много сделал, чтобы выдающийся труд его отца Абдуманнопа Эгамбердиева – роман «Тень желтого дракона», опубликованный почти 40 лет назад в Москве в издательстве «Воениздат», вспомнили, переиздали и по достоинству оценили на Родине.

В этот знаменательный день для Шухрата Абдуманнаповича мы горячо и искренне поздравляем его с юбилеем и от всего сердца желаем ему отличного здоровья и долгих лет жизни, новых научных достижений и открытий, талантливых и преданных учеников, семейного счастья, тепла и гармонии, и, конечно, удачи и успехов во всех делах и начинаниях! Выражаем надежду, что ещё много лет мы будем иметь уникальную возможность и удовольствие от совместной работы с Шухратом Абдуманнаповичем во благо науки!
С глубоким уважением, сотрудники Астрономического института.
Bugungi Oy tutilishi haqida
28-dan 29-oktabrga o’tar kechasi qisman Oy tutilishi guvohi bo‘lamiz. Toshkentda va respublikamizning barcha aholi punktlarida 28-oktabr kuni kechasi soat 23:01 dan boshlab Oy tutilishini kuzatish mumkin bo’ladi. Bu jarayon 4 soat u 25 daqiqa davom etadi va 29-oktyabr 03:26 da tugaydi. (батафсил ...)
2023-09-14
2023-yil 29-sentyabr, juma kuni soat 15:30 da O‘zR FA Astronomiya instituti qoshidagi ilmiy darajalar beruvchi PhD.02/20.12.2019.FM.15.01 Ilmiy kengash yig‘ilishi bo‘lib o‘tadi.

KUN TARTIBI: Yo‘ldoshev Qudratillo Xabibullayevichning 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo‘yicha fizika-matematika fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun «Yaqin galaktikalardagi o‘tayangi yulduzlar chaqnashlarining monitoring tadqiqotlari», mavzusidagi dissertatsiya himoyasi.

Ish O‘zR FA Astronomiya institutida bajarilgan.
Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyevv

Rasmiy opponentlar:
1. f.-m.f.d., professor S.M. Andievskiy (Odessa AO).
2. f.-m.f.n., katta i.x. E.R. Gaynullina (O‘zFA AI)

Ilmiy kengash kotibi: f.-m.f.n., I.A. Ibragimov
2023-09-14
2023-yil 29-sentyabr, juma kuni soat 14:00 da O‘zR FA Astronomiya instituti qoshidagi ilmiy darajalar beruvchi PhD.02/20.12.2019.FM.15.01 Ilmiy kengash yig‘ilishi bo‘lib o‘tadi.

KUN TARTIBI: Mirzaqulov Dovronbek Omatjonovichning 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo‘yicha fizika-matematika fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun «Yaqin galaktikalardagi o‘tayangi yulduzlar chaqnashlarining monitoring tadqiqotlari», mavzusidagi dissertatsiya himoyasi.

Ish O‘zR FA Astronomiya institutida bajarilgan.
Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyev

Yetakchi tashkilot: Fesenkov nomidagi Astrofizika instituti (Qozog‘iston)

Rasmiy opponentlar:
1. f.-m.f.n., katta i.x. D.Y. Tsvetkov (GAISH, Rossia).
2. f.-m.f.n., y.i.x. A.B. Abdikamalov (O‘zR FA AI)

Ilmiy kengash kotibi: f.-m.f.n., I.A. Ibragimov
2023-09-12
O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Astronomiya instituti 2024-2026 o‘quv yili uchun tayanch (PhD) doktoranturaga, shuningdek, 2024 yil uchun 01.03.01 - Astronomiya ixtisosligi bo‘yicha stajyor-tadqiqotchilikka o‘qishga topshirish uchun hujjatlar qabul qilish boshlanganligini e’lon qiladi.

O‘zR FAsining 2023-yil 6-sentabrdagi 21-86-sonli buyrug‘iga asosan Astronomiya institutiga tayanch doktoranturaga 2 (ikki) o‘rin va stajyor-tadqiqotchilik uchun 2 (ikki) o‘rin ajratilgan.

Oliy o‘quv yurtidan keyingi ta’limning barcha shakllariga 2024-yil uchun hujjatlarni qabul qilish joriy yilning 15 sentyabridan 15 oktyabriga qadar Yagona elektron tizim (phd.mininnovation.uz) orqali onlayn tarzda amalga oshiriladi. Nomzodlar chet tilini bilish sertifikatiga ega bo‘lishi kerak. O‘zR FA Astronomiya institutida tayanch doktoranturaga kiruvchilar uchun mutaxassislikdan imtihon 2023-yil noyabr oyida bo‘lib o‘tadi.
2023-08-18
2023-yil 25-avgust, juma kuni soat 14:00 da O‘zR FA Astronomiya instituti qoshidagi ilmiy darajalar beruvchi PhD.02/20.12.2019.FM.15.01 Ilmiy kengash huzuridagi Ilmiy seminar yig‘ilishi bo‘lib o‘tadi.

KUN TARTIBI: 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo‘yicha fizika-matematika fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya materiallari asosida tayyorlangan «FON-Kitob raqamli katalogini tuzish va O‘zR FA Astronomiya institute fotografik arxivi asosida tanlangan obyektlarni tadqiq qilish» mavzusidagi ma’ruzasi.

Ma’ruzachi: YO‘LDOSHEV QUDRATILLO XABIBULLAYEVICH

Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyev

Taqrizchilar:
1. f.-m.f.d., professor S.M. Andievskiy (Odessa AO)
2. f.-m.f.n., katta i.x. O.A. Burhonov (O‘zFA AI)

Ilmiy seminar kotibi: f.-m.f.n., O. Raximov
2023-08-18
2023-yil 24-avgust, payshanba kuni soat 14:00 da O‘zR FA Astronomiya instituti qoshidagi ilmiy darajalar beruvchi PhD.02/20.12.2019.FM.15.01 Ilmiy kengash huzuridagi Ilmiy seminar yig‘ilishi bo‘lib o‘tadi.

KUN TARTIBI: 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo‘yicha fizika-matematika fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya materiallari asosida tayyorlangan «Yaqin galaktikalardagi o‘tayangi yulduzlar chaqnashlarining monitoring tadqiqotlari» mavzusidagi ma’ruzasi.

Ma’ruzachi: MIRZAQULOV DOVRONBEK OMATJONOVICH

Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyev

Taqrizchilar:
1. f.-m.f.n., katta i.x. D.Y. Tsvetkov (GAISH)
2. f.-m.f.n., katta.i.x. O.A. Burhonov (UBAI)

Ilmiy seminar kotibi: f.-m.f.n., O. Raximov
2023-07-05
2023-yil 13-iyul, Payshanba soat 11:00 da O’zR FA Astronomiya instituting umuminstitut seminari bo’lib o’tadi.

KUN TARTIBI:

1. 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo’yicha fizika-matematika fanlari bo’yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya materiallari asosida tayyorlangan «Yaqin galaktikalardagi o’tayangi yulduzlar chaqnashlarining monitoring tadqiqotlari» mavzusidagi ma’ruzasi.
Ma’ruzachi: Mirzaqulov Dovronbek Omatjonovich
Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyev
Taqrizchilar: f.-m.f.n., katta i.x. O.A. Burhonov (AI), f.-m.f.n., katta i.x. D.Y. Tsvetkov (GAISH)

2. 01.03.01-Astronomiya mutaxassisligi bo’yicha fizika-matematika fanlari bo’yicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya materiallari asosida tayyorlangan «FON-Kitob raqamli katalogini tuzish va O‘zR FA Astronomiya institute fotografik arxivi asosida tanlangan obyektlarni tadqiq qilish» mavzusidagi ma’ruzasi.
Ma’ruzachi: Yo’ldoshev Qudratillo Xabibullayevich
Ilmiy rahbar: f.-m.f.d. akad. Sh.A. Egamberdiyev
Taqrizchilar: f.-m.f.n., katta i.x. O.A. Burhonov, PhD, katta i.x. R.G. Karimov.
Международный семинар-тренинг 12-13 июня 2023 г.
12-13 июня 2023 г. в Астрономическом институте АН РУз состоялся научный семинар по применению инновационных технологий ДЗЗ в исследованиях опасных горных явлений (снежных лавин, оползней, селей) и ледников.

Семинар проходил в рамках Соглашения между АИ АН РУз и Швейцарским институтом снеголавинных исследований SLF для выполнения UNIGE проекта по усилению сотрудничества в области исследования снежных лавин РУз с использованием многовременных космических радарных данных и численных моделей. (батафсил ...)
Noyob astronomik hodisa: SAYYORALAR PARADI
Sayyoralar paradi bu noyob astronomik hodisalardan biri bo‘lib, Quyosh tizimidagi bunda 2 va undan ortiq sayyoralar xususiy orbitalarida bir to‘g‘ri chiziqqa yoki bir biriga juda yaqin burchak masofada joylashishiga aytiladi. Sayyoralar paradi 2 guruhga bo‘linadi. 1-guruh kichik sayyoralar paradi deb ataladi va unda 4 tagacha sayyoralar qatnashadi. 1-guruh sayyoralar paradida Quyosh tizimidagi Merkuriy, Venera, Yer va Mars kabi sayyoralari qatnashadi. (батафсил ...)
Международная конференция «125-летие широтомерных исследований в Институте астрономии»
2023 йилнинг 10 июнидан 13 июнигача Қашқадарё вилояти Китоб шаҳрида, сўнгра Тошкент шаҳрида Ўзбекистон Фанлар академиясининг 80 йиллиги ва Мирзо Улуғбек номидаги Астрономия институти ташкил этилганлигининг 150 йиллигига бағишланган «Астрономия институтида кенгликни ўлчаш тадқиқотларининг 125 йиллиги» Халқаро конференцияси бўлиб ўтади, ушбу конференция Астрономия институти томонидан ташкил этилди. Конференция ишида олти давлат: Ўзбекистон, Германия, Швейцария, Россия, Қозоғистон ва Қирғизистондан тадқиқотчилар иштирок этади. (батафсил ...)
2023-06-09
Anjumanga taklif etamiz!

2023 yilning 10 iyunidan 13 iyunigacha Qashqadaryo viloyati Kitob shahrida, so’ngra Toshkent shahrida O’zbekiston Fanlar akademiyasining 80 yilligi va Mirzo Ulug’bek nomidagi Astronomiya instituti tashkil etilganligining 150 yilligiga bag’ishlangan «Astronomiya institutida kenglikni o’lchash tadqiqotlarining 125 yilligi» xalqaro konferensiyasi bo’lib o’tadi, ushbu konferensiya Fanlar akademiyasi Astronomiya instituti tomonidan tashkil etilmoqda. Konferensiya ishida olti davlat: O’zbekiston, Germaniya, Shveysariya, Rossiya, Qozog’iston va Qirg’izistondan tadqiqotchilar ishtirok etadi.

Manzil: 10 iyun soat 14:00 da Qashqadaryo viloyatida: Qashqadaryo viloyati Kitob shahri, Kitob kenglik stansiyasi.
12 iyun kuni 9:00 da Toshkent shahrida: Astronomiya koʻchasi, 33. OʻzR FA Astronomiya institutida bo’lib o’tadi.
International Workshop «Alpine hazard Remote Sensing and Modeling»
The Ulugh Beg Astronomical Institute of the Uzbekistan Academy of Sciences (UBAI) will bring together scientists from all professions and applications that deal with use of remote sensing data and modeling to study alpine hazards and glaciers. The Workshop will be held 12-13 June, 2023 in Tashkent. Due to ongoing collaborative works with scientists of the WSL Institute for Snow and Avalanche Research SLF and CERC in the frame of the UNIGE project “Snow avalanche hazard assessment in Uzbekistan applying multitemporal radar images and numerical models” and with the Remote Sensing Technology Institute of the DLR on using SAR data in glacier studies, the Workshop will aim to exchange knowledge and scientific opinions in the fields of studies in Europe and Central Asian region and expand close and fruitful collaboration between the scientific personnel and potential stakeholders that is important for future handling of natural hazards.

Received benefits from learning the experience of European institutions in mountain hazard remote sensing and modeling will allow reducing the natural risks and mitigate catastrophic consequences in Uzbekistan. (батафсил ...)
Международная конференция «125 лет широтных измерений в Узбекистане»
В соответствии с Планом совещаний, конференций и симпозиумов на 2023 год Астрономический институт АН РУз организует с 9 по 11 июня 2023 года Международную конференцию «125 лет широтных измерений в Узбекистане», посвященную 150-летию со дня создания Ташкентской астрономической обсерватории.

Конференция будет проводиться на базе Китабской широтной станции (г. Китаб, Кашкадарьинская область, Республика Узбекистан). Участие в конференции организуется по приглашениям АИ АН РУз. Программа конференции уточняется и будет представлена после согласования с зарубежными участниками конференции.
Метеорный поток Лириды
С 15 по 29 апреля в небе можно будет наблюдать метеоритный дождь Лариды-2023

На этой неделе должен появиться метеорный поток Лириды , предлагающий наблюдателям за небом первый шанс в 2023 году поймать продолжительную демонстрацию «падающих звезд».

А вот 21 апреля невооруженным глазом можно увидеть около 18 метеоров в час, движущихся со скоростью около 47 километров в секунду.
С Всемирным днём авиации и космонавтики!
«Янги Ўзбекистон» газетасининг шу йил 12 апрель сонида Астрономия институти директори, академик Шуҳрат Эгамбердиевнинг «Коинотни забт этган ватандошларимиз ёхуд Юрий Гагаринни парвоздан сўнг биринчи бўлиб кутиб олган ўзбек» номли мақоласи чоп этилди. Қуйида уни ўқишингиз мумкин.


(батафсил ...)
Юрию Алексеевичу Гагарину посвящается

12 апреля 1961г. ракета-носитель вывела на околоземную орбиту корабль Восток, на котором совершил свой исторический полет первый космонавт Земли Юрий Алексеевич Гагарин. Первый полет человека в космос вошел в историю как величайшая победа науки. Это был прыжок в неизвестность. Были преодолены все огромные технические трудности, связанные с созданием мощной ракеты-носителя, космического корабля, систем жизнеобеспечения, средств управления, систем наземного командно-измерительного комплекса. 108 космических минут позади... Спускаемый аппарат корабля Восток вернулся на Землю.


Этот полет стал эпохальным событием в освоении космоса. Фраза Гагарина "поехали" стала всемирно известной. Его обожали во всех уголках планеты. Юрий Гагарин был частым гостем в Узбекистане. Первого космонавта встречали как самого дорогого гостя. С 1961 по 1968 годы он шесть раз посещал нашу солнечную республику. Об этом свидетельствуют документальные фильмы, киножурналы, фонограммы, фотографии.

2023-04-06
С 20 по 24 марта 2023 г. в Техническом Университете Софии, Болгария, состоялась встреча консорциума проекта SPACECOM «Новая учебная программа в области космических систем и техники связи».
(батафсил ...)
Noyob astronomik hodisa: SAYYORALAR PARADI
Shu kunlarda internet nashrlarida turlicha sanalar ko’rsatilgan holda sayyoralar paradi shu kuni bo’ladi, mazmunidagi ma’lumotlar aylanib qoldi. Qaysidir nashrda 24-mart, qaysidirida esa 28-mart va hokazo. Xo’sh, aslida vaziyat qanday?
(батафсил ...)
Spacecom loyihasi doirasidagi seminar
2023-йил 10-феврал куни Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Астрономия институтида SPACECOM (Erasmus+) лойиҳаси доирасида семинар бўлиб ўтди. Унда олтита олий ўқув юрти: Тошкент Ахборот технологиялари университети, Фарғона политехника институти, Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети, Тошкент шаҳридаги Турин политехника университети, Муҳаммад ал-Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университети Қарши филиали, Ўзбекистон Миллий университети талабалари ва ўқитувчилари иштирок этди. (батафсил ...)
2022-12-09
27 декабря 2022г. (вторник) в 11.00 часов в актовом зале Астрономического института АН РУз состоится заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при АИ АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Защита диссертационной работы Миртошева Завкиддина Давроновича «Корональные выбросы массы: их вариации в течение цикла солнечной активности и влияние на космическую погоду», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Работа выполнена в Самаркандском государственном университете.
Научные руководители:
1. д.ф.-м.н. профессор Махмудов Бахром Махмудович (СамГУ)
2. PhD, senior professor Nandita Srivastava (Udaipur Solar Observatory, Physical Research Laboratory, India).

Ведущая организация: ИЗМИРАН (Россия)

Официальные оппоненты:
1. Ильясов Сабит Пулатович, д.ф.-м.н., заведующий лабораторией АИ АН РУз.
2. Dr. Mierla Marilena, Observatoire Royal de Belgique
2022-11-08
18 ноября 2022г. (пятница) в 10:00 часов состоится заседание Научного семинара при Научном совете DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Обсуждение диссертационной работы Миртошева Завкиддина Давроновича «Корональные выбросы массы: их вариации в течение цикла солнечной активности и влияние на космическую погоду», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научные руководители:
1. д.ф.-м.н. профессор Махмудов Бахром Махмудович (СамГУ)
2. PhD, senior professor Nandita Srivastava (Udaipur Solar Observatory, Physical Research Laboratory, India).

Рецензенты:
1. д.ф.-м.н. Ильясов С.П. (АИ АН РУз)
2. к.ф.-м.н. Карачик Н.В. (АИ АН РУз)

Ученый секретарь научного семинара при научном совете: к.ф.-м.н., О.Рахимов
2022-11-06
В среду 9 ноября 2022 года в 15:00 часов состоится общеинститутский семинар АИ АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Доклад на тему: «ЭВОЛЮЦИЯ И ДИНАМИКА КОМПАКТНЫХ АСТРОФИЗИЧЕСКИХ ОБЪЕКТОВ В РЕЛЯТИВИСТСКИХ ТЕОРИЯХ ГРАВИТАЦИИ» по материалам диссертационной работы на соискание ученой степени доктора физико-математических наук по специальности 01.04.02 – Теоретическая физика

Докладчик: ШАЙМАТОВ САНЖАР РУЗИМУРОТОВИЧ (Астрономический институт АН РУз)

Научный консультант: д.ф.-м.н. профессор Ахмедов Бобомурат Жураевич (АИ АН РУз)

Рецензенты:
1. д.ф.-м.н., проф. Сушант Г. Гош (Центр теоретической физики, Нью-Дели, Индия)
2. д.ф.-м.н. Б.М. Нарзиллоев (АИ АН РУз, Ташкент)

Председатель семинара: Б.А. Тошматов.
TO‘LIQ OY TUTILISHI 8-noyabr 2022-yil
Shu yilning 8-noyabr kuni Yer yuzi aholisi qiziqarli astronomik hodisalardan biri – to‘liq Oy tutilishini kuzatishlari mumkin. Ushbu tutilishning to‘liq fazasida Oy yuzasi 100 foiz Yer soyasida bo‘ladi. Oy tutilishining umumiy davomiyligi 4 soatdan ortiqroq bo‘lib, tutilishning to‘liq fazasi 1 soat 25 daqiqa davom etadi. Ushbu Oy tutilishi O‘zbekistonda qisman kuzatiladi – o‘rta hisobda 1 soatdan ko‘proq tutilish kuzatilishi mumkin. (батафсил ...)
QISMAN QUYOSH TUTILISHI 25-oktabr 2022-yil
Shu yilning 25-oktabr kuni Yer yuzi aholisi qiziqarli astronomik hodisalardan biri – qisman Quyosh tutilishini kuzatishi mumkin. Ushbu tutilish qisman Quyosh tutilishi hisoblanib, tutilishning to‘liq fazasida Quyosh yuzasining deyarli 82% to‘sadi. Quyosh tutilishining umumiy davomiyligi 4 soatdan ortiqroq bo‘lib, O‘zbekistonda uning 2 soatdan ziyodroq qismi kuzatiladi.
(батафсил ...)
2022-09-29
Астрономический институт АН РУз объявляет о начале приёма документов для поступления в докторантуру DSc и базовую докторантуру PhD на 2023-2025 учебные годы, а также в стажеры-исследователи на 2023 год по специальности: 01.03.01 Астрономия. Министерство инновационного развития РУз выделило Астрономическому институту 4 (четыре) места в базовую докторантуру, 1 (одно) место в докторантуру и 3 (три) места стажеров-исследователей.

Подача документов на все формы послевузовского образования в режиме онлайн на 1 квартал 2023 года осуществляется через Единую электронную систему (phd.mininnovation.uz) с 15 сентября по 15 октября текущего года.

Экзамен по специальности для поступающих в базовую докторантуру будет проводиться в Астрономическом институте АН РУз в первой декаде ноября 2022 года. (Программа вступительных и квалификационных экзаменов по астрономии). (батафсил ...)

БАЗОВАЯ ДОКТОРАНТУРА (PhD)

В базовую докторантуру института принимаются следующие кандидаты:
  • имеющие степень магистра, диплом о высшем образовании (по программам специальности);
  • имеющие научные результаты, являющиеся основанием для написания диссертационного исследования с целью получения учёной степени доктора философских наук (PhD), в том числе минимум одна статья в научном журнале и не менее 2-х тезисов по соответствующим направлениям в научных сборниках.
Претендующие на учёбу в базовой докторантуре представляют следующие документы:
  • заявление;
  • краткую биографическую справку;
  • копию трудовой книжки в установленном порядке (для работающих претендентов);
  • диплом магистратуры высшего учебного заведения, копия диплома о высшем образовании (по программам специальности);
  • список опубликованных трудов, а также их копии (требуется минимум одна статья в научном журнале и не менее двух тезисов в научных сборниках составляющих основу диссертационного исследования);
  • обладатели Государственной стипендии Президента Республики Узбекистан представляют копии соответствующих документов.
Претенденты на обучение в базовой докторантуре сдают вступительные экзамены по специальности и иностранному языку (иностранный язык, изученный на предыдущих уровнях образования). Если претенденты имеют действующий сертификат, подтверждающий сдачу экзамена по иностранному языку IELTS (средний балл минимум 5.5), ТОЕFL (PBT) (не менее 567 баллов), ТОЕFL (IBT) (не менее 87 баллов), CЕFR (не ниже уровня Б2) они освобождаются от сдачи экзамена по иностранному языку.

Прием в базовую докторантуру PhD будет проводиться на конкурсной основе по результатам сдачи экзаменов по специальности экзаменационной комиссии АИ АН РУз, и иностранному языку в Центре «Фанум».

Примечание: Наличие сертификата IELTS, подтверждающего сдачу экзамена по иностранному языку, для поступления в базовую докторантуру не является обязательным.

ДОКТОРАНТУРА (DSc)

В докторантуру принимаются:
  • имеющие учёную степень кандидата наук или доктора философии (PhD) или приравненную к ним учёную степень, полученную за рубежом;
  • имеющие учёную степень кандидата наук или доктора философии (PhD) и имеющие минимум три научные статьи и два тезиса в сборниках научных трудов, составляющие основу для организации диссертационного исследования.
Поступающие в докторантуру должны предоставить следующие документы:
  • заявление;
  • краткую биографическую справку;
  • копию трудовой книжки в установленном порядке (для работающих претендентов);
  • копии диплома о высшем образовании, кандидата наук или доктора философии (PhD) или приравненного к ним диплома учёной степени зарубежных государств;
  • детальный проект плана докторского диссертационного исследования, научный доклад, подготовленный по теме исследования для получения учёной степени доктора наук (DSc);
  • перечень опубликованных научных работ, а также их копии.

Стажеры-исследователи

Претенденты на обучение в качестве стажера-исследователя представляют в научную организацию или образовательное учреждение следующие документы:
  • заявление;
  • справку-объективку;
  • копию трудовой книжки, заверенную в установленном порядке (для работающих претендентов);
  • копию диплома магистра, либо клинической ординатуры (для медицинских наук) или диплома о высшем образовании (по программам специальности);
  • список опубликованных научных работ (если имеются), а также их копии.
  • Обладатели Государственной стипендии Президента Республики Узбекистан представляют копию соответствующего документа.


«Государственные требования к послевузовскому образованию»,
ПРИЛОЖЕНИЕ к постановлению Кабинета Министров от 22 мая 2017 года № 304
https://lex.uz/docs/3213407

Объявление Программа Инструкция по регистрации
Ученый секретарь АИ АН РУз: Ибрагимов И.А.
2022-09-16
30 сентября 2022г. (пятница) в 11.00 часов в актовом зале Астрономического института АН РУз состоится заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при АИ АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Защита диссертационной работы Тошматова Бобира Абдуманоновича «Динамика электромагнитных, скалярных, гравитационных возмущений и частиц вокруг релятивистских астрофизических объектов», представленной на соискание ученой степени доктора физико-математических наук по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный консультант: Ахмедов Бобомурат Жураевич, доктор физико-математических наук, профессор (АИ АН РУз).

Ведущая организация: Институт физики в Опаве, Чешская Республика
Официальные оппоненты:
1. Нуритдинов Салахитдин Насритдинович, доктор физико-математических наук, профессор НУУз.
2. Дымникова Ирина Гавриловна, доктор физико-математических наук, профессор, University of Warmia and Mazury in Olsztyn, Польша.
3. Бронников Кирилл Александрович, доктор физико-математических наук, профессор, главный научный сотрудник ВНИИМС, Москва, Россия.
SAYYORALAR PARADI
Hozirgi kunlarda katta sayyoralar paradi sodir bo’lmoqda. Bu hodisada Quyosh sistemasidagi 7 ta sayyora ishtirok etmoqda va ular Yerdan turib kuzatilganda bir-biriga yaqin burchak masofada ko’rinadi. Ushbu sayyoralar paradida Merkuriy, Venera, Mars, Yupiter, Saturn, Uran va Neptun sayyoralari ishtirok etmoqda. (батафсил ...)
2022-05-13
20 мая 2022г. (пятница) в 10-00 часов состоится заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Прием к защите диссертационной работы Тошматова Бобира Абдуманоновича на тему: «Динамика электромагнитных, скалярных, гравитационных возмущений и частиц вокруг релятивистских астрофизических объектов», представленной на соискание ученой степени доктора физико-математических наук по специальности «01.03.01 – Астрономия».


Научный консультант: Ахмедов Бобомурат Жураевич, доктор физико-математических наук, профессор (АИ АН РУз).
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Ученый секретарь Научного Совета: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2022-04-29
6 мая 2022г. (пятница) в 10-00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Прием к защите диссертационной работы Тошматова Бобира Абдуманоновича на тему: «Динамика электромагнитных, скалярных, гравитационных возмущений и частиц вокруг релятивистских астрофизических объектов», представленной на соискание ученой степени доктора физико-математических наук по специальности «01.03.01 – Астрономия».
Утверждение ведущей организации - Института физики в Опаве, Чешская Республика и официальных оппонентов:
1. Дымникова Ирина Гавриловна, доктор физико-математических наук, профессор, University of Warmia and Mazury in Olsztyn (Польша).
2. Бронников Кирилл Александрович, доктор физико-математических наук, профессор, главный научный сотрудник ВНИИМС, Москва, Россия.
3. Ахунов Талъат Ахматович, доктор физико-математических наук, заведующий кафедрой НУУз.

Научный консультант: Ахмедов Бобомурат Жураевич, доктор физико-математических наук, профессор (АИ АН РУз).
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Ученый секретарь Научного Совета: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2022-04-19
26 апреля 2022 года, во вторник в 15.00 в режиме ОНЛАЙН состоится заседание Научного семинара при Научном совете DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Обсуждение диссертационной работы Тошматова Бобира Абдуманоновича (АИ АН РУз) «Динамика электромагнитных, скалярных, гравитационных возмущений и частиц вокруг релятивистских астрофизических объектов», представленной на соискание ученой степени доктора физико-математических наук по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научный руководитель: д.ф.-м.н, профессор Ахмедов Бобомурат Жураевич (АИ АН РУз)

Рецензенты:
1. д.ф.-м.н., профессор К.А. Бронников (Главный научный сотрудник ВНИИМС, Москва, Россия)
2. д.ф.-м.н. Т. Ахунов (НУУз, Ташкент)

Ученый секретарь научного семинара при научном совете: к.ф.-м.н., О.Рахимов
2022-04-16
С 11 по 15 апреля 2022 года в Астрономическом институте им.Улугбека АН РУз прошел очередной республиканский семинар-тренинг на тему: «Роль научного наследия Мирзо Улугбека в развитии современной астрономии и образования» для молодых студентов-астрономов Республики. (батафсил ...)
2021-12-28
Интервью Тиллаева Ю.А. и Абдужаббарова А.А. медиа-центру физического факультета НУУз.

Тиллаев Юсуфжон Абдумажидович - заместитель директора по науке АИ АН РУз, старший научный сотрудник, кандидат физико-математических наук.

Абдужаббаров Ахмаджон Адилжанович - ведущий научный сотрудник отдела теоретической астрофизики АИ АН РУз, доктор физико-математических наук.
(батафсил ...)
2021-12-28
Выступление Б.Ж.Ахмедова и Ж.Райимбаева по радио Узбекистон-24 27 декабря 2021г.

Ахмедов Бобомурот Жураевич - руководитель отдела теоретической астрофизики АИ АНРУз, доктор физико-математических наук, профессор.

Райимбаев Джавланбек Раджапбаевич - сотрудник отдела теоретической астрофизики АИ АНРУз, доктор философии (PhD).
(батафсил ...)
2021-12-02
10 декабря 2021г. (пятница) в 11.00 часов в актовом зале Астрономического института АН РУз состоится заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при АИ АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Защита диссертационной работы Асфандиярова Ильдара Маратовича на тему: «Комплексное исследование гравитационно-линзированных систем по результатам наблюдений на Майданакской обсерватории», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный руководитель: д.ф.-м.н., академик Ш.А. Эгамбердиев.

Ведущая организация: ГАИШ МГУ (Россия)
Официальные оппоненты:
1. Ахунов Талъат Ахматович, д.ф.-м.н., заведующий кафедрой НУУз;
2. Сергеев Алексей Владимирович, к.ф.м.н., научный сотрудник Института радиоастрономии НАНУ (Украина).
2021-11-18
Интервью директора АИ АН РУз Эгамбердиева Ш.А. газете «Янги Ўзбекистон»
(батафсил ...)
6th Maidanak users meeting
В Астрономическом институте прошла международная конференция «6th Maidanak users meeting».
В конференции приняли участие ученые России, Казахстана, Японии, Кореи, Китая, Тайваня, Индии, Швейцарии, Украины, Германии, Франции, Италии, Чешской Республики, США и Узбекистана.
Конференция проводилась в режиме ONLINE течении 3 дней с 1 по 3 ноября 2021 года. (батафсил ...)
2021-11-11
SPACECOM loyihasi doirasida magistratura talabalari va o'qituvchilar uchun mahorat darslari.

2021 yil 17-18 Noyabr kunlari, SPACECOM loyihasi doirasida O'zbekiston Fanlar Akademiyasining Astronomiya Institute ilmiy xodimlar universitet o'qituvchilari va magistratura talabalari uchun mahorat darslari tashkil etadi. (батафсил ...)
ASTRIN xodimlari mahorat darslarining kun tartibi

2021 yil 17 Noyabr
1. Dr. Yusufjon Tillayev. GNSS texnologiyalari o'lchovlari asosida atmosfera suvini masofadan zondlash.
2. Dr. Eleonora Semakova: Tog'li muhitni o'rganishda innovatsion masofaviy zondlash usullari va raqamli simulyatsiya.

2021 yil 18 Noyabr
1. Dr. Nina Karachik:
1) Kosmik ob-havo tadqiqotlari: I. Sayyoralararo fazoga, Yer magnitosferasiga va ionosferaga ta'sir qiluvchi quyosh manbalarining zamonaviy kontseptsiyalarini ko'rib chiqish.
2) Kosmik ob-havo tadqiqotlari: II. Quyosh ma'lumotlari: ma'lumotlar turlari, mavjud manbalar va ularni qanday olish mumkin.
3) Kosmik ob-havo tadqiqotlari: III. Quyosh ma'lumotlarini tahlil qilishning zamonaviy usullari (Raqamli tasvirlar, IDL, MatLab, Python-da dasturlash).
2. Dr. Djavlanbek Rayimbaev: Astrofizikadagi ilg'or ilmiy tadqiqotlarda kosmik texnologiyalari.

Zoom konferensiyaga qo'shilish:
Konferensiya IDsi: 846 4582 8873
Ruhsat kode: 543795
https://us02web.zoom.us/j/84645828873?pwd=ajBZWHpvV243WWdxUk5MN1FTUFFmZz09
Barcha savollar uchun SPACECOM loyihasining Astronomiya instituti bo'yicha koordinatori Semakova E.R.ga murojaat qiling (elektron pochta: ella@astrin.uz)
2021-11-02
Приёмный экзамен по специальности в базовую докторантуру АИ 2022-2024 годов обучения будет проводиться в Астрономическом институте 10 ноября 2021г. с 10-00. Программа и билеты прилагаются. Экзамен будет записываться и транслироваться онлайн через ZOOM.
Программа Билеты
2021-10-19
26 октября 2021 г. (вторник) в 10-00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Прием к защите диссертационной работы Асфандиярова Ильдара Маратовича на тему: «Комплексное исследование гравитационно-линзированных систем по результатам наблюдений на Майданакской обсерватории», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по физико-математическим наукам по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научный руководитель: д.ф.-м.н., академик Ш.А. Эгамбердиев
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Ученый секретарь Научного Совета: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2021-10-13
22 октября 2021г. (пятница) в 11.00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Защита диссертационной работы А.А. Хакимова на тему: «Релятивистские астрофизические процессы вокруг аксиально-симметричных объектов в альтернативных теориях гравитации», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный руководитель: д.ф.-м.н., профессор Ахмедов Б.Ж.
2021-09-22
Астрономический институт АН РУз объявляет о начале приёма документов для поступления в докторантуру DSc и базовую докторантуру PhD на 2022-2024 учебные годы, а также в стажеры-исследователи на 2022 год. Академия наук РУз выделила Астрономическому институту 3 (три) места в базовую докторантуру, 1 (одно) место в докторантуру и 2 (два) места стажеров-исследователей (письмо АН РУз прилагается).
(батафсил ...)
Соискатели должны подать заявление на имя директора АИ АН РУз для получения разрешения на сдачу вступительных экзаменов в базовую докторантуру, а также представить ученому секретарю в виде файлов и распечаток в папке-скоросшивателе следующие документы:
  1. Копию паспорта
  2. Справку-объективку
  3. Копию трудовой книжки
  4. Копии диплома магистра и бакалавра с оценками
  5. Список научных публикаций
  6. Сертификат IELTS (если имеется).


Предварительно соискатели должны пройти электронную регистрацию на сайте Мининновации www.phd.mininnovation.uz. Инструкция по регистрации прилагается.

Прием заявлений заканчивается 15 октября 2021.г,
Экзамены будут приниматься с 1 по 30 ноября 2021г.

Прием в базовую докторантуру PhD будет проводиться на конкурсной основе по результатам сдачи экзаменов по специальности экзаменационной комиссии АИ АН РУз, и иностранному языку в Центре «Фанум».

Поступающие в базовую докторантуру PhD должны иметь минимум одну научную статью, опубликованную в научном журнале, и не менее двух тезисов докладов в сборниках научных трудов по соответствующим научным направлениям, которые могут составить основу диссертационного исследования на соискание ученой степени доктора философии (PhD).

Поступающие в докторантуру DSc вместо копий диплома магистра и бакалавра представляют копию диплома кандидата или PhD. Зачисление в докторантуру проводится без экзаменов. Необходимым условием для приема в докторантуру DSc является наличие трех научных статей и двух докладов после защиты PhD.

«Государственные требования к послевузовскому образованию», ПРИЛОЖЕНИЕ к постановлению Кабинета Министров от 22 мая 2017 года № 304 https://lex.uz/docs/3213407

Объявление Письмо АН РУз Инструкция по регистрации
Ученый секретарь АИ АН РУз: Ибрагимов И.А.
2021-09-06
16 сентября 2021 г. в четверг в 14.00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного семинара при Научном совете DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Обсуждение диссертационной работы Асфандиярова Ильдара Маратовича «Комплексное исследование гравитационно-линзированных систем по результатам наблюдений на Майданакской обсерватории», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по физико-математическим наукам по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научный руководитель: д.ф.-м.н., академик Ш.А. Эгамбердиев

Рецензенты:
1. д.ф.-м.н. Ахунов Т. (Национальный университет Узбекистана)
2. д.ф.-м.н. Абдужаббаров А.А. (Астрономический институт АН РУз)

Ученый секретарь научного семинара при научном совете: к.ф.-м.н. Б.А. Тошматов
2021-08-20
27 августа 2021 г. (пятница) в 10-00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Прием к защите диссертационной работы Хакимова Абдулло Абдухалиловича на тему: «Релятивистские астрофизические процессы вокруг аксиально симметричных объектов в альтернативных теориях гравитации», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по физико-математическим наукам по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научный руководитель: д.ф.-м.н., профессор Ахмедов Б.Ж.
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Ученый секретарь Научного Совета: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2021-08-06
2021 йил 12 август, пайшанба куни соат 10:00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинарнинг мажлиси ОНЛАЙН шаклда бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Хакимов Абдулло Абдухалиловичнинг «01.03.01 – Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Муқобил гравитация назарияларида аксиал-симметрик объектлар атрофида релятивистик астрофизик жараёнлар» мавзусидаги диссертация иши муҳокамаси.

Илмий раҳбар: д.ф.-м.н., профессор Ахмедов Бобомурат Жураевич

Тақризчилар:
1. д.ф.-м.н., Ахунов Т. (Национальный университет Узбекистана)
2. к.ф.-м.н., доцент Муждабаев И.Ш. (Самаркандский филиал ТАТУ, г. Самарканд)

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинар котиби: к.ф.-м.н. Б.А. Тошматов
2021-06-19
В среду 23 июня 2021 года в 15-00 часов часов состоится ОНЛАЙН общеинститутский семинар Астрономического института АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Доклад на тему: «РЕЛЯТИВИСТСИЕ АСТРОФИЗИЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ ВОКРУГ АКСИАЛЬНО--СИММЕТРИЧНЫХ ОБЪЕКТОВ В АЛЬТЕРНАТИВНЫХ ТЕОРИЯХ ГРАВИТАЦИИ» по материалам диссертационной работы на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по физико-математическим наукам по специальности 01.03.01 – «Астрономия»

Докладчик: ХАКИМОВ А.А. (Астрономический институт АН РУз)

Научный руководитель: профессор Ахмедов Б.Ж.

Рецензенты:
1. д. ф.-м. н. Ахунов Т.А. (НУУз, г.Ташкент)
2. д. ф.-м. н. Абдикамалов А.Б. (АИ АН РУз, г.Ташкент)

Секретарь семинара: Шайматов С.Р.
ҲАЛҚАСИМОН ҚУЁШ ТУТИЛИШИ 10-июн 2021-йил
Тез орада Ўзбекистон аҳолиси навбатдаги ноёб астрономик ҳодисани кузатиши мумкин – 2021 йил 10 июн куни ҳалқасимон Қуёш тутилиши содир бўлади. Бу Қуёш тутилиши 2021 йилдаги Ўзбекистон аҳолиси учун кузатиш мумкин бўлган биринчи тутилиш ҳисобланади. (батафсил ...)
2021-06-06
В среду 9 июня в 15.00 состоится online-семинар на тему: «Релятивистсие астрофизические процессы вокруг аксиально--симметричных объектов в альтернативных теориях гравитации».
Докладчик: Хакимов Абдулло
2021-05-27
Квалификационные экзамены по специальности «Астрономия» для базовых докторантов третьего года обучения и свободных соискателей Астрономического института АН РУз будут проводиться 31 мая 2021 года с 10-00 в режиме онлайн в связи с усилением карантинных ограничений. (батафсил ...)
2021-05-14
21 мая 2021г. (пятница) в 11.00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Защита диссертационной работы Рахимова Озодбека Гуломовича на тему: «Движение заряженных и намагниченных частиц с угловым моментом в общей теории относительности», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный руководитель: д.ф.-м.н., профессор Ахмедов Б.Ж.
Ҳалқаро семинар IWRAG-2021
2021 йил 12-14 май кунлари Тошкент шаҳрида ЎзР ФА Астрономия институти ҳамдп ЎзР ФА Ядро физикаси институти ҳамкорлигида «Релятивистик астрофизика ва гравитация» мавзусида, онлайн форматида халқаро миқёсидаги илмий семинар (IWRAG-2021) ўтказилиши режалаштирилмоқда. (батафсил ...)
Ракета парчаларининг ерга тушиш эҳтимоли ҳақида
Шу йил 29 апрель куни Хитой космик агентлиги томонидан Тяньхэ орбитал станциясининг асосий модули космосга олиб чиқилган. Айни пайтда парвозни якунлаган ракета ерга қайтмоқда.

Бу космонавтика амалиётида одатий ҳол ҳисобланади. Ракетанинг асосий қисмлари атмосферага ишқаланиш натижасида ёниб кетади. Лекин айрим иссиққа чидамли қисмлари парчаланган ҳолда ерга тушиши мумкин.

Ушбу қисмларнинг тушиш жойи ва вақти жаҳон космик агентликлари томонидан аниқлаштирилмоқда. Сўнгги ҳисоб-китобларга кўра, ракета парчалари жорий йил 9 май куни эрталаб соат 07:40 Туркманистон ҳудудига ҳам тушиш эҳтимоли мавжуд. Ракета парчаларининг тушиш майдони анча кенг бўлиб мамлакатимиз ҳудуди ҳам шу доирага кириши мумкин.

Таъкидлаш жоизки, бундай ҳолатлар тез-тез рўй бериб туради. Лекин бирор марта ножўя ҳолат кузатилмаган.

Олимларимизнинг фикрича ваҳимага ҳеч кандай асос йўқ.
2021-05-03
В среду 5 мая в 15.00 состоится online-семинар на тему: «Ионосферные и магнитосферные возмущения вызванные земными, атмосферными и астрофизическими явлениями».
Докладчик: Эшкуватов Хусан
2021-04-26
В среду 28 апреля в 15.00 состоится ОНЛАЙН общеинститутский семинар Астрономического института АН РУз на тему:
«МЕДИАОБРАЗОВАНИЕ КАК СРЕДСТВО ПРИ ИННОВАЦИОННОМ ПОДХОДЕ ОБУЧЕНИЯ АСТРОНОМИИ».
Докладчик: НАРБАЕВ АЗАМАТ БАХРАМОВИЧ (Термезский Государственный Университет)

Научный руководитель: д.п.н., профессор Мамадазимов М.
Ведущая организация: Астрономический институт АН РУз, г.Ташкент
Солнечная вспышка нового цикла солнечной активности
19 апреля 2021 года в 23:42 по всемирному времени (20 апреля 04:42 по ташкентскому времени) произошла солнечная вспышка класса M1 в активной области под номером AR2816, зафиксированная космической обсерваторией SDO (Обсерватория солнечной динамики). Особенность вспышки состоит в том, что сейчас Солнце находится в начале 25 цикла активности, пришедшего на смену самому слабому за последние 100 лет 24 циклу. Вспышки такого класса редки для начала цикла, хотя в максимуме солнечной активности могут происходить практически через день. (батафсил ...)
2021-04-12
14 апрель чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Аналитические методы оптимизации траекторий в гравитационных полях».
Маърузачи: Рузматов Максуд (УзМУ)
Yurtimiz osmonida bolid kuzatildi
Kecha yurtimiz osmonida yorugʼ osmon jismi - meteoritning yerga tushishi kuzatildi va u aks etgan tasvirlar ijtimoiy tarmoqlarda keng tarqaldi.

Maʼlumki, har kuni Yer sirtiga 10 tonnadan ortiq aksariyati millimetr oʼlchamdagi kichik toshlar - meteorit parchalari tushadi va ular osmonda havo bilan ishqalanish tufayli yorugʼ iz qoldiradi. Аgar meteoritning oʼlchamlari bir santimetr va undan katta boʼlsa, undan juda yorugʼ va tutunli iz qoladi. Yerdagi kuzatuvchi tunning kunduzdek bir lahzaga yorishib ketishini kuzatadi. Bu esa Yer atmosferasiga kirib yonib ketgan meteor — bolid hisoblanadi. (батафсил ...)
2021-04-05
7 апрель чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Пробные частицы вокруг черных дыр Hayward, окруженных квинтэссенцией».
Маърузачи: Жўраева Нозима
Поздравляем!
ПОЗДРАВЛЯЕМ Аскара Бахтияровича Абдикамалова! Его диплом PhD, который он получил в Фуданьском унивеситете (Китай), входящим в Топ-300, успешно прошел нострификацию в ВАКе РУз на доктора наук DSc.. Теперь у нас в институте есть самый молодой доктор физ-мат наук по астрономии и астрофизике не только в Узбекистане, но и, по-видимому, в СНГ.
2021-03-10
11 марта 2021 г. (четверг) в 16-00 часов состоится ОНЛАЙН заседание Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Прием к защите диссертационной работы Рахимова Озодбека Гуломовича на тему: «Движение заряженных и намагниченных частиц с угловым моментом в общей теории относительности», представленной на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности «01.03.01 – Астрономия».

Научный руководитель: д.ф.-м.н., профессор Ахмедов Б.Ж.
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Ученый секретарь Научного Совета: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2021-03-10
В четверг 11 марта 2021 года, в 15-00 часов часов состоится ОНЛАЙН общеинститутский семинар Астрономического института АН РУз.

ПОВЕСТКА ДНЯ: Доклад на тему: «КОРОНАЛЬНЫЕ ВЫБРОСЫ МАССЫ: ИХ ВАРИАЦИИ В ТЕЧЕНИЕ ЦИКЛА СОЛНЕЧНОЙ АКТИВНОСТИ И ВЛИЯНИЕ НА КОСМИЧЕСКУЮ ПОГОДУ» по материалам диссертационной работы на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по физико-математическим наукам по специальности 01.03.01 – «Астрономия»

Докладчик: МИРТОШЕВ ЗАВКИДДИН ДАВРОНОВИЧ (САМАРКАНСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ)

Научные руководители:
1. Махмудов Бахром Махмудович, доктор физико-математических наук
2. Нандита Шривастава, доктор философии физических наук, старший профессор,
Удайпурская солнечная обсерватория, Лаборатория физических исследования, Индия

Рецензенты:
1. к.ф.-м.н., с.н.с. Ибрагимов И.А. (АИ АН РУз, г.Ташкент)
2. к.ф.-м.н., с.н.с. Карачик Н.В. (АИ АН РУз, г.Ташкент)
2021-03-02
2021 йилнинг 16-18 март кунлари ЎзФА Улуғбек номидаги Астрономия институти томонидан «Мирзо Улуғбек илмий меросининг замонавий астрономия фани ва таълими равнақидаги роли» мавзусидаги Республика Олий ўқув юртларидаги астрономия йўналишида таҳсил олаётган талабалар учун семинар-тренинг ўтказилиши режалаштирилган. (батафсил ...)
2021-03-02
3 март чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРНИ ҚИДИРИШДА ВА ИЗЛАШДА ГЕОРАДАР ҚУРИЛМАСИНИ ҚЎЛЛАНИЛИШИ».
Маърузачи: Орипов Нозимжон
2021-02-22
24 феврал чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади. «Движение частиц в окрестностях цилиндрически симметричного объекта с сильным гравитационным полем».
Маърузачи: Демьянова Александра
2021-02-15
17 феврал чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади. «Метеорологические параметры атмосферы над астрономической обсерваторией Майданак по данным ДЗЗ».
Маърузачи: Крутиков Андрей
Полный текст указа Президента РУз № УП 6155, 03-02-2021 с приложениями
О Государственной программе по реализации стратегии действий по пяти приоритетным направлениям развития Республики Узбекистан в 2017-2021 годах в «Год поддержки молодежи и укрепления здоровья населения».
(батафсил ...)
Указ Президента РУз № УП 6155, 03-02-2021
О Государственной программе по реализации стратегии действий по пяти приоритетным направлениям развития Республики Узбекистан в 2017-2021 годах в «Год поддержки молодежи и укрепления здоровья населения».
(батафсил ...)
2021-02-08
10 феврал чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Наблюдения и анализ сверхновых звезд в близлежащих галактиках».
Маърузачи: Мирзакулов Довронбек
2021-02-03
2021 йил 11 феврал, пайшанба куни соат 15:00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинарнинг мажлиси ОНЛАЙН бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Рахимов Озодбек Гуломовичнинг «01.03.01 - Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Умумий нисбийлик назариясида бурчак моментига эга бўлган зарядли ва магнитланган зарраларнинг ҳаракати» мавзусидаги диссертация иши муҳокамаси.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.

Тақризчилар:
1. д.ф.-м.н., с.н.с. Шайматов С.Р. (АИ АН РУз, г.Ташкент)
2. к.ф.-м.н., доцент Муждабаев И.Ш. (Самаркандский филиал ТАТУ, г. Самарканд)

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинар котиби: к.ф.-м.н. Б.А. Тошматов
2021-01-08
2021 йил 14 январь пайшанба куни соат 11:00 да ЎзР ФА Астрономия институтининг умуминститут ОНЛАЙН семинари бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: «УМУМИЙ НИСБИЙЛИК НАЗАРИЯСИДА БУРЧАК МОМЕНТИГА ЭГА БЎЛГАН ЗАРЯДЛИ ВА МАГНИТЛАНГАН ЗАРРАЛАРНИНГ ҲАРАКАТИ». (01.03.01 - «Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасига номзодлик диссертацияси асосида)

Маърузачи: Рахимов Озодбек Ғуломович (ЎзР ФА Астрономия институти)
Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.

Тақризчилар:
1. к.ф.-м.н., с.н.с. Шайматов С.Р. (АИ АН РУз, г.Ташкент)
2. к.ф.-м.н., доцент Муждабаев И.Ш. (Самаркандский филиал ТАТУ, г. Самарканд)
(батафсил ...)
Абстракт: Диссертация ташқи магнит майдонида жойлашган қора туйнук атрофида магнитланган зарралар ҳаракатини ўрганишга, ички барқарор айланма орбиталар радиусининг магнит моментга боғлиқлигининг аниқ аналитик ечимларни олишга ва қора туйнук томонидан магнитланган зарраларнинг гравитацион тутилиш кесимини ўрганишга бағишланган. Илк бора қора ўра томонидан магнитланган зарраларни тутилиш эффектив юзасининг магнит моментга боғлиқлиги топилди. Бранда жойлашган айланмайдиган қора туйнук атрофидаги магнитланган зарралар учун ички барқарор айланма орбиталар мавжуд бўлган соҳанинг кенглиги ҳисоблаб чиқиди. Заррачаларнинг ҳусусий ва радиал йўналишлари орасидаги бурчакнинг магнит моментга боғлиқлиги топилди ва магнит моменти ҳисобига бурчак қиймати камайиши аниқланади, бу эса қора туйнук томонидан тутилишдан қутулиб қолувчи заррачаларнинг эффектив майдонини ортишига олиб келади. Бран моделида қора ўра атрофида ҳаракатланувчи магнитланган зарраларнинг барқарор айланма орбиталари учун аниқ аналитик ечимлар топилди. Тадқиқот натижаларининг илмий аҳамияти шундан иборатки, компакт астрофизик объектлар атрофида магнитланган заррачаларнинг ҳаракатланиши батафсил тушунтирилди ва бу қора ўралар деб тахмин қилинган массив ва ўта массив жисмларни кузатишда ҳар тарафлама таҳлил қилиш имконини беради. Ушбу ишдаги илмий натижаларнинг амалий аҳамияти шундан иборатки, олинган натижалар ёрдамида кузатилган компакт объектнинг бир қатор хусусиятларини, масалан, спини, аккрецион дискидаги зарраларнинг орбитаси, уларнинг энергетик ҳолати ва нурланиш спектри текширилиши мумкин. Натижалар галактик марказлардан келадиган космик нурларни, шу соҳалардаги магнит ва гравитацион майдонларни таҳлил қилишда, шунингдек, магнитланган заррача ролини ўйнайдиган пулсарларни кузатиш учун фойдали бўлиши мумкин.
2020-12-07
9 декабр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«ФОН лойиҳаси астронегативларини қайта ишлаш асосида тузилган 13.4 млн юлдузларнинг каталоги».
Маърузачи: Йўлдошев Қудратилло
2020-12-01
2 декабр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Движение намагниченных и заряженных частиц с угловым моментом в общей теории относительности».
Маърузачи: Рахимов Озодбек
Поздравляем!
Коллектив Астрономического института АН РУз поздравляет Райимбаева Джавланбека Раджапбаевича с успешной защитой диссертации на соискание ученой степени доктора философии (PhD) физико-математических наук. Поздравляем также научного руководителя Джавлона, профессора Ахмедова Бобомурата Жураевича. Защита состоялась 20-11-2020 на ОНЛАЙН заседании Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз. Желаем им дальнейших творческих успехов в работе и реализации своих планов.
2020-11-17
18 ноябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Исследование некоторых метеорологических параметров на Майданакской астрономической обсерватории и их сравнение с другими горными пунктами Узбекистана».
Маърузачи: Булгакова Д.В. ва Соловейчик А.В.
Поздравляем!
Коллектив Астрономического института АН РУз поздравляет Каримова Ривката Гиратовича с успешной защитой диссертации на соискание ученой степени доктора философии (PhD) физико-математических наук. Поздравляем научного руководителя Ривката, академика Эгамбердиева Шухрата Абдуманаповича. Защита состоялась 13-11-2020 на ОНЛАЙН заседании Научного Совета DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 по присуждению ученых степеней при Астрономическом институте АН РУз. Желаем им дальнейших творческих успехов в работе и реализации своих планов.
2020-11-07
2020 йил 20 ноябр (жума) куни, соат 10.00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг ОНЛАЙН мажлиси Zoom платформаси орқали бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Райимбаев Джавланбек Раджапбаевичнинг «01.03.01 – Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрлаган «Айланувчи нейтрон юлдузларнинг энергетик ҳоссалари» диссертация ишининг ҳимояси муҳокамаси.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.
Илмий иш Астрономия институтида бажарилган.
2020-11-04
В среду 4 ноября в 15.00 состоится online-семинар на тему:
«Вопросы построения и реализации открытой системы координат Республики Узбекистан».
Маърузачи: Магдиев Хасан
2020-11-02
2020 йил 13 ноябр (жума) куни, соат 10.00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг ОНЛАЙН мажлиси Zoom платформаси орқали бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Каримов Ривкат Гиратовичнинг «01.03.01 – Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрлаган «Майданак астрономик обсерваториясида танланган тарқоқ юлдуз тўдалари фотометрияси» диссертация ишининг ҳимояси муҳокамаси.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., академик Ш.А. Эгамбердиев.
Илмий иш Астрономия институтида бажарилган.
2020-10-26
28 октябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Ионосферные и магнитосферные возмущения вызванные земными, атмосферными и астрофизическими явлениями».
Маърузачи: Эшкуватов Хусан
Набор в докторантуру DSc и базовую докторантуру PhD на 2021-2023 г.
Астрономический институт АН РУз завершил прием документов для поступления в докторантуру (DSc) и базовую докторантуру (PhD) на 2021-2023 учебные годы. Вступительный экзамен по специальности для поступающих в базовую докторантуру будет приниматься 3 ноября 2020г. с 14-00 в Астрономическом институте с соблюдением строгих санитарных норм.
Адрес: г. Ташкент, ул. Астрономическая, 33.
2020-10-21
Статья наших сотрудников «Shadow of the rotating black hole with quintessential energy in the presence of plasma» стала наиболее цитируемой в таком авторитетном журнале как «International Journal of Modern Physics D». Поздравляем отдел теоретической астрофизики с замечательным результатом и большим успехом!
2020-10-20
В среду 21 октября в 11-00 состоится семинар ИHАСАH в онлайн-формате.
«Майданак астрономик обсерваториясида танланган тарқоқ юлдуз тўдалари фотометрияси» (по материалам кандидатской диссертации).
Маърузачи: Р.Г. Каримов (АИ АН РУз). (батафсил ...)
Изучение рассеянных звездных скоплений позволяет решать широкий круг фундаментальных астрофизических проблем. Развитие наблюдательной аппаратуры и методов обработки измерений обуславливает очередной стимул к исследованию этих важных и интересных объектов. Диссертация посвящена изучению четырех рассеянных звездных скоплений NGC 2264, NGC 2353, IC 1848, IC 1805 по данным многоцветной ПЗС фотометрии. В рамках работы проведена многолетняя межсезонная оригинальная ПЗС фотометрия звезд-стандартов по списку Ландольта и изучена используемая фотометрическая система. По результатам многоцветной ПЗС фотометрии всей области звездного скопления NGC 2264 выделены молодые маломассивные звезды находящиеся на ранней стадии своей эволюции, изучено их пространственное распределение. Для рассеянного звездного скопления NGC 2353 была впервые проведена ПЗС фотометрия, по результатам которой определены его основные характеристики. Изучено звездное население рассеянных звездных скоплений IC 1848 и IC 1805, наряду с фотометрическими членами скоплений, находящимися на ГП, выделены молодые маломассивные звезды, находящиеся на ранней стадии своей эволюции, определены основные характеристики скоплений. Полученные результаты, наряду с данными по другим скоплениям, могут быть использованы в качестве наблюдательного теста теории звездной эволюции. Полученный фотометрический материал может быть полезен при исследовании характеристик отдельных объектов и групп звезд, входящих в поля обзоров избранных РЗС.
2020-10-19
21 октябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Некоторые возможности кластерного анализа фотометрических кривых блеска».
Маърузачи: Халикова Алина
2020-10-13
14 октябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Движение намагниченной частицы в поле черной дыры, находящейся во внешнем магнитном поле в модели мира на бранах».
Маърузачи: Рахимов Озодбек
2020-10-05
7 октябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Фотометрические исследования изменений наклона орбиты избранных затменных двойных звезд».
Маърузачи: Матеков Азизбек
2020-09-22
2020 йил 25 сентябр (жума) куни, соат 15.00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг мажлиси Zoom платформаси орқали ОНЛАЙН тарзда бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Райимбаев Джавланбек Раджапбаевичнинг «01.03.01 – Астрономия» ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Айланувчи нейтрон юлдузларнинг энергетик ҳоссалари» диссертация ишининг ҳимояга қабул қилиниши муҳокамаси.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.
Илмий иш Астрономия институтида бажарилган.

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг котиби: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
Набор в докторантуру DSc и базовую докторантуру PhD на 2021-2023 г.
Астрономический институт АН РУз объявляет о начале приёма документов для поступления в докторантуру DSc и базовую докторантуру PhD на 2021-2023 учебные годы. Академия наук РУз выделила Астрономическому институту 2 (два) места в базовую докторантуру и 1 (одно) место в докторантуру для приема на 2021г. (письмо АН РУз прилагается). (батафсил ...)
Соискатели должны подать заявление на имя директора АИ АН РУз для получения разрешения на сдачу вступительных экзаменов в базовую докторантуру, а также представить ученому секретарю следующие документы:
  1. Копию паспорта
  2. Справку-объективку
  3. Копию трудовой книжки
  4. Копии диплома магистра и бакалавра с оценками
  5. Список научных публикаций
  6. Сертификат IELTS (если имеется).
Прием в базовую докторантуру PhD будет проводиться на конкурсной основе по результатам сдачи экзаменов по специальности экзаменационной комиссии АИ АН РУз, и иностранному языку в Центре «Фанум».

Поступающие в базовую докторантуру PhD должны иметь минимум одну научную статью, опубликованную в научном журнале, и не менее двух тезисов докладов в сборниках научных трудов по соответствующим научным направлениям, которые могут составить основу диссертационного исследования на соискание ученой степени доктора философии (PhD).

Поступающие в докторантуру DSc вместо копий диплома магистра и бакалавра представляют копию диплома кандидата или PhD. Зачисление в докторантуру проводится без экзаменов. Необходимым условием для приема в докторантуру DSc является наличие трех научных статей и двух докладов после защиты PhD.

«Государственные требования к послевузовскому образованию»,
ПРИЛОЖЕНИЕ к постановлению Кабинета Министров от 22 мая 2017 года № 304
https://lex.uz/docs/3213407

Предварительно соискатели должны пройти электронную регистрацию на сайте Мининновации www.phd.mininnovation.uz. Инструкция по регистрации прилагается.

Объявление Письмо АН РУз Инструкция по регистрации
Ученый секретарь АИ АН РУз: Ибрагимов И.А.
2020-09-22
23 сентябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Движение заряженных и намагниченных частиц с угловым моментом в общей теории относительности».
Маърузачи: Рахимов Озодбек
2020-09-15
16 сентябр чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Can the dynamics of test particles around charged stringy black holes mimic the spin of Kerr one?».
Маърузачи: Нарзиллоев Бахтиёр
2020-08-24
26 август чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Релятивистские астрофизические процессы вокруг аксиально--симметричных объектов в альтернативных теориях гравитации».
Маърузачи: Хакимов Абдулло
2020-08-21
2020 йил 27 август, пайшанба куни соат 15:00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинарнинг мажлиси ОНЛАЙН бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: 1. Райимбаев Джавланбек Раджапбаевичнинг 01.03.01 - Астрономия ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Айланувчи нейтрон юлдузларларнинг энергетик ҳусусиятлари» диссертация иши муҳокамаси.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.

Тақризчилар:
1. д.ф.-м.н., с.н.с. Абдужаббаров А.А. (АИ АН РУз, г.Ташкент)
2. к.ф.-м.н., доцент Муждабаев И.Ш. (Самаркандский филиал ТАТУ, г. Самарканд)

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинар котиби: к.ф.-м.н. Б.А. Тошматов
2020-08-21
2020 йил 28 август (жума) соат 15.00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг мажлиси ОНЛАЙН бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Каримов Ривкат Гиратовичнинг 01.03.01 - Астрономия ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Майданак астрономик обсерваториясида танланган тарқоқ юлдуз тўдалари фотометрияси» диссертация ишининг ҳимояга қабул қилиниши муҳокамаси. Илмий иш Астрономия институтида бажарилган.

Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., академик Ш.А. Эгамбердиев

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгашнинг котиби: к.ф.-м.н. Ибрагимов И.А.
2020-08-16
Поступила приятнейшая новость из Чехии:
Доктор физ-мат наук, старший научный сотрудник АИ АН РУз удостоен престижнейшей ПЕРВОЙ премии физического общества Чехии за теоретические исследования физики черных дыр!!! Арман Турсунов - по праву стал лучшим молодым ученым по версии Физического общества Чехии! Мы гордимся высокими достижениями Армана и желаем ему дальнейших творческих успехов!!! (батафсил ...)
Perseidlar
Perseidlar – kuzatish uchun eng yaxshi meteor yomg`irlaridan hisoblanib, o`zining pik (ya’ni eng ko`p meteor chiqarish vaqti) nuqtasida soatiga 60 tagacha meteor chiqaradi. Har yili 17-iyuldan to 24-avgustgacha osmonning Persey yulduz turkumi joylashgan sohasida ushbu meteor yomg`iri paydo bo`ladi. Bu yili Perseid meteor yomg`irining “pik” nuqtasi 13-avgustdan 14-avgustga o’tar kechasi kuzatiladi. (батафсил ...)
2020-08-14
2020 йил 20 август, пайшанба куни соат 15:00 да ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01 рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинарнинг мажлиси ОНЛАЙН бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: Каримов Ривкат Гиратовичнинг 01.03.01 - Астрономия ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган «Майданак астрономик обсерваториясида танланган тарқоқ юлдуз тўдалари фотометрияси» диссертация иши муҳокамаси.

Илмий раҳбар: д.ф.-м.н., академик Ш.А. Эгамбердиев

Тақризчилар:
ф.-м.ф.д., кат.и.х. З.Я. Туракулов (ЎзР ФА АИ)
ф.-м.ф.н., кат.и.х. Э.Р. Гайнуллина (ЎзР ФА АИ)

ЎзР ФА Астрономия институти ҳузуридаги DSc.02/30.12.2019.FM.15.01
рақамли Илмий кенгаш қошидаги илмий семинар котиби: ф.-м.ф.н. Б.А. Тошматов
2020-08-13
19 август чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Майданак обсерваториясида DIMM ускуналари ёрдамида олинган тасвир сифатининг янги натижалари».
Маърузачи: Азимов Азимжон
2020-08-11
12 август чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«A relativistic reflection model for testing strong gravity».
Маърузачи: Абдикамалов Аскар
2020-08-02
2020 йил 5 август чоршанба куни соат 15:00 да умуминститут ОНЛАЙН семинари бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: «АЙЛАНУВЧИ НЕЙТРОН ЮЛДУЗЛАРНИНГ ЭНЕРГЕТИК ХУСУСИЯТЛАРИ».
(01.03.01 - Астрономия ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасига номзодлик диссертацияси асосида)

Маърузачи: РАЙИМБАЕВ Дж.Р. (ЎзР ФА Астрономия институти)
Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д., профессор Ахмедов Б.Ж.
Тақризчи: ф.-м.ф.д., к.и.х. Абдужаббаров А. А.
2020-07-20
22 июл чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Частотно-временной анализ корональных ярких точек».
Маърузачи: Миненко Екатерина
«Eyes» of Maidanak observatory looking for GW sources within GRANDMA network
The Ulugh Beg Astronomical Institute (UBAI) team has been a part of the GRANDMA project since May 2019. UBAI uses two telescopes of its Maidanak astronomical observatory (MAO) for rapid observation of optical counterparts of gravitational wave events, a new way to observe violent phenomena as collision of neutron stars. Maidanak observatory is located at the south-east of the Republic of Uzbekistan in a mountain area with ~2600 m above sea level (66°54 E, 38°40 N). The MAO of the UBAI, due to its location, has a high-quality ‘astroclimate’ — with up to 90% of the nights clear during the summer with median seeing of 0.69 arcsec. Coupled with its unique location, MAO is very attractive for involvement in observing programs requiring uninterrupted monitoring of celestial objects. (батафсил ...)
2020-07-13
2020 йил 16-июл, пайшанба куни соат 15:00 да умуминститут ОНЛАЙН семинари бўлиб ўтади.

КУН ТАРТИБИ: «МАЙДАНАК АСТРОНОМИК ОБСЕРВАТОРИЯСИДА ТАНЛАНГАН ТАРҚОҚ ЮЛДУЗ ТЎДАЛАРИ ФОТОМЕТРИЯСИ»
(01.03.01 - Астрономия ихтисослиги бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасига номзодлик диссертацияси асосида)

Маърузачи: КАРИМОВ Р.Г. (ЎзР ФА Астрономия институти)
Илмий раҳбар: ф.-м.ф.д. , академик Ш.А. Эгамбердиев
Тақризчи: ф.-м.ф.н., к. и. х. , Э. Р. Гайнуллина
2020-07-06
8 июл чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Энергетические свойства вращающихся нейтронных звезд».
Маърузачи: Раимбаев Джавлон
2020-06-29
1 июл чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Исследование астроклимата на плато Суффа в миллиметровом и субмиллиметровом радиодиапазонах».
Маърузачи: Раупов Дилшод
2020-06-22
24 июн чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«ЦЕЙСС-600 оптик телескопини автоматлаштириш учун микроконтроллерли бошқарув блоклари».
Маърузачи: Эргашев Камолиддин (батафсил ...)
Ушбу ишда ЦЕЙСС-600 оптик телескопидаги муаммолар ва уни автоматлаштириш учун Атмега-16 типидаги микроконтроллердан фойдаланилган ҳолда телескопни умумий йўналтириш, кузатиб бориш ва фокуслаш каби жараёнларини амалга оширишда лозим бўладиган электрон блокларни тайёрлаш қараб чиқилган.
2020-06-15
17 июн чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Автоматизированный анализ линеаментных структур по космическим снимкам».
Маърузачи: Сычугова Лола (батафсил ...)
Abstract: В работе будут представлены результаты дешифрирования линеаментов с использованием автоматизированного метода спутниковых снимков на территории Чарвакского водохранилища в Узбекистане. Обработка спутниковых изображений LANDSAT-8 выполнялась с помощью программного обеспечения PCI Geomatica. Построены тематические карты с геопространственным расположением линеаментов для различных периодов наполнения воды в Чарвакском водохранилище.
HALQASIMON QUYOSH TUTILISHI 21-iyun 2020-yil
Shu yilning 21-iyun kuni Yer yuzi aholisi qiziqarli astronomik hodisalardan biri – Halqasimon Quyosh tutilishini kuzatishlari mumkin. Ushbu tutilish to‘liq shakldagi Halqasimon tutilish hisoblanib, tutilishning to‘liq fazasida Quyosh yuzasining 99,4 foizini tashkil qiladi. Quyosh tutilishi to‘liq fazasining davomiyligi 38 sekundga teng bo‘ladi. (батафсил ...)
2020-06-08
10 июн чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Магнитосфера нейтронной звезды в теории MOG».
Маърузачи: Таджимуратов Пулат
2020-06-06
Poncelet Closure Theorem - интерактивная иллюстрация (батафсил ...)
Yarim soyali Oy tutilishi
Shu yilning 5-iyunidan 6-iyuniga o‘tar kechasi Yarim soyali Oy tutilishi sodir bo‘ladi. Bu tutilish Toshkent vaqti bilan 22:45 daqiqa o‘tganda boshlanadi va 3 soat 18 daqiqa davom etadi. (батафсил ...)
2020-06-01
3 июн чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали онлайн семинар ўтказилади.
«Ионосферные и магнитосферные возмущения вызванные земными, атмосферными и астрофизическими явлениями».
Маърузачи: Эшкуватов Хусан
2020-05-26
27 май чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали дастлабки онлайн семинар ўтказилади.
«Муқобил гравитация назарияларида аксиал-симметрик объектлар атрофида релятивистик астрофизик жараёнлар».
Маърузачи: Хакимов Абдулло
2020-05-26
Поздравляем Аскара Абдикамалова с успешной защитой PhD диссертации на тему:
«RELXILL NK: a relativistic reflection model for testing strong gravity».
Защита состоялась онлайн, 25-го мая в Фуданском университете, Шанхай.

Члены совета:
Bobomurat Ahmedov (Ulugh Begh Astronomical Institute, Uzbekistan)
Yifu Cai (University of Science and Technology of China)
Zhoujian Cao (Beijing Normal University)
Wenbiao Han (Shanghai Astronomical Observatory)
Xu-Guang Huang (Fudan University) --- internal member
Antonino Marciano' (Fudan University) --- internal member
Defense secretary: Xiaohui Yan
2020-05-19
20 май чоршанба куни соат 15:00 да Zoom платформаси орқали дастлабки онлайн семинар ўтказилади.
«Айланувчи нейтрон юлдузлар ва қора ўраларнинг энергетик хусусиятлари».
Маърузачи: Раимбаев Джавлон
2020-05-16
В ТАШКЕНТСКОМ УНИВЕРСИТЕТЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ ПРОШЕЛ ПЕРВЫЙ СЕМИНАР В РАМКАХ ПРОЕКТА ERASMUS+ «НОВЫЕ УЧЕБНЫЕ ПРОГРАММЫ ПО ИНЖИНИРИНГУ КОСМИЧЕСКИХ СИСТЕМ И СВЯЗИ — SPACECOM» (батафсил ...)
C/2019 Y4 (ATLAS) kometasi – Osmondagi dumli yulduz
C/2019 Y4 (ATLAS) kometasi – uzoq davrli kometa hisoblanib, bu kometa 2019-yilning 28-dekabrida Yer sayyorasiga havfli osmon jismlarini qidirib topishga mo‘ljallangan (ATLAS - Asteroid Terrestial Last Alert System) avtomatlashgan kuzatuv tizimi yordamida topilgan. Uning Quyosh atrofida aylanish davri 5476 yilni tashkil qiladi. Afeliy nuqtasi (osmon jismi orbitasining quyoshdan eng uzoq nuqtasi) Quyoshdan 621.1 a.b. masofada joylashgan bo‘lib, orbitasining katta yarim o‘qi 310.7 a.b. ni, eksentrisiteti esa 0.999236 ga teng, orbita qiyaligi 45.38° darajani tashkil qiladi. Kometa perigeliy nuqtasidan (osmon jismi orbitasining quyoshga eng yaqin nuqtasi) 2020-yilning 31-may kuni o‘tadi. Bu vaqtda u Quyoshdan 0.2528 a.b. uzoqlikda bo‘lib, Quyoshga eng yaqin sayyora Merkuriy orbitasidan ham yaqinroq masofada bo‘ladi. Kometa Yerga eng yaqin kelish masofasi 2020-yilning 23-may kuniga to‘g‘ri kelib, bu vaqtda kometa Yerdan uzoqligi 0.781 a.b. ni tashkil qiladi. (батафсил ...)
2020-05-06
Космик тизимлар ва алоқа техникалари бўйича янги ўқув дастурлари (SPACECOM).

SPACECOM космик тизимлар ва алоқа технологиялари соҳасида мавжуд ўқув дастурларини (режаларини) мувофиқлаштириш, модернизация қилиш (такомиллаштири) ва қайта тузишга қаратилган; ушбу соҳадаги янги ютуқлар, меҳнат бозори талаблари ва Болония жараёнига мувофиқ янги сертификатланган курсларни ишлаб чиқиш; янгиланган ўқув дастурларини синовдан ўтказиш ва натижаларни тарқатиш. Режалаштирилган ўқув дастурининг (режаларининг) реформаси (ислоҳоти) олий таълимни модернизация қилишда Европа тажрибасини ҳисобга олган ҳолда мазмуни, таркиби, ўқитиш усуллари ва янги ўқув материалларидан фойдаланишга қаратилади. (батафсил ...)
2019-yil 26-dekabr kuni halqasimon Quyosh tutilishi yuz beradi
Ushbu Quyosh tutilishi O’zbekiston respublikasi hududining xamma joyida qisman Quyosh tutilishi shaklida kuzatiladi. Tutilish Toshkent vaqti bilan 08:00da boshlanadi va uning umumiy davomiyligi 2 soatu 6 daqiqani tashkil etadi. (батафсил ...)
2019-12-18
В четверг 19 декабря в 15.00 состоится семинар на тему:
«Состояние метеорологических параметров в вертикальном слое атмосферы над обсерваторией Майданак».
Докладчик: Соловейчик А.В., Лонгинова Д.В.
МЕРКУРИЙ САЙЁРАСИНИНГ ҚУЁШ ГАРДИШИДАН ЎТИШИ
2019 йил 11 ноябрь куни ноёб астрономик ҳодиса – Меркурий сайёрасининг Қуёш гардишидан ўтиши кузатилади. Бу ходиса Меркурий транзити деб ҳам аталади.

Ўзбекистон Фанлар академиясининг Улуғбек номидаги Астрономия институти бу ходисага бағишланган махсус илмий-ўқув семинар ташкил этмоқда. Унда Мирзо Улуғбек номидаги ихтисослаштирилган давлат умумтаълим мактаб-интернати ва Тошкентдаги Президент мактаби иқтидорли ўқувчиларининг иштирок этиши кутилмоқда.

Семинар давомида ўқувчиларга Қуёш тизимининг тузилиши, Коинот ҳақидаги замонавий тасаввурларнинг вужудга келишида транзитларнинг ўрни ва астрономия фанидаги охирги янгиликлар ҳақида маърузалар ўқилади. Семинар якунида Меркурий сайёрасининг Қуёш гардишидан ўтиши жараёни онлайн тарзда масофадан туриб кузатилади. (батафсил ...)
2019-10-20
В пятницу 25 октября в 11:00 в читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«ПЕРИОДИЧЕСКАЯ ТАБЛИЦА МЕНДЕЛЕЕВА: ИСТОРИЯ, ДОСТИЖЕНИЯ, ПРОБЛЕМЫ».
Докладчик: доктор физ.-мат. наук, профессор Б.Л. Оксенгендлер
2019-10-19
В четверг 24 октября в 15.00 ч. состоится семинар на тему:
«ФОТОМЕТРИЯ ИЗБРАННЫХ РЗС НА МАЙДАНАКСКОЙ ОБСЕРВАТОРИИ».
Докладчик: Каримов Ривкат (батафсил ...)
Abstract: Представлены результаты многоцветной фотометрии четырех молодых рассеянных звездных скоплений. Изучено пространственное распределение звезд в скоплении ngc2264. Построены фотометрические диаграммы и определены основные физические характеристики (избыток цвета, возраст, расстояние) скоплений ngc2353, ic1848 и ic1805.
2019-10-16
В четверг 17 октября в 15.00 ч. состоится семинар молодых ученых на тему:
«КОМПЛЕКСНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ГРАВИТАЦИОННО-ЛИНЗИРОВАННЫХ СИСТЕМ ПО РЕЗУЛЬТАТАМ НАБЛЮДЕНИЙ НА МАЙДАНАКСКОЙ ОБСЕРВАТОРИИ».
Докладчик: Асфандияров Ильдар (батафсил ...)
Абстракт: В докладе обсуждаются результаты многолетних наблюдений и анализа гравитационно-линзированных систем (ГЛС) полученных с 2004 г. в рамках международного проекта COSMOGRAIL ( COSmological MO nitoring of GRAvItational Lenses) в том числе, многолетних наблюдений с обсерватории Майданак. В настоящее время изучение уникальных физических эффектов связанных с гравитационными полями и гравитационным линзированием, наблюдаемых в гравитационно-линзированных системах (ГЛС), являются одной из наиболее важных астрофизических задач. Решение таких задач тесно связанно с методами современной цифровой обработки астрономических изображений и комплексного анализа данных результатов оптических наблюдений. С этой точки зрения актуальной становится задача повышения углового разрешения изображений и разделения отдельных компонент ГЛС с целью высокоточных и достоверных измерений времени задержек, а также для определения ряда различных уникальных эффектов и фундаментальных космологических параметров. Основной целю исследований в данной работе являлось, получение многолетних мониторинговых наблюдений ГЛС в обсерватории Майданак и разделение их на отдельные компоненты с использованием современных методов обработки цифровых данных и различных статистических методов анализа результатов наблюдений для получения высокоточных значений времени задержки. Проведено исследование 8 ГЛС: SDSS J1650+4251, SDSS J1206+4332, HS 2209+1914, SDSS J1001+5027 HE0435-1227, RX J1131-1223, SDSS J1721+8842 и SDSS J1433+6007. В работе применялись современные методы обработки цифровых ПЗС изображений, метод повышения пространственного разрешения MCS деконволюции, комплексный математический и статистический анализ результатов наблюдений. Это позволило получить для некоторых ГЛС ошибку определения времени задержки в 2.8%. Методом MCS деконволюци была проведена обработка многолетних наблюдений изображений 20 ГЛС с повышением пространственного разрешения до 0.266” угловых секунд и сравнение результатов с изображениями с Космического Телескопа Хаббла (КТХ).
2019-10-02
В четверг 3 октября в 15.00 ч. состоится семинар молодых ученых на тему:
«Ionospheric and magnetospheric perturbations associated with the Earth, atmospheric and astrophysical phenomena».
Докладчик: Эшкуватов Х.
2019-09-25
В четверг 26 сентября в 15.00 состоится семинар молодых ученых на тему:
«The effect of telescope aperture, scattered light, and human vision on early measurements of sunspot and group numbers».
Докладчик: Карачик Н.В. (батафсил ...)
Abstract: Early telescopic observations of sunspots were conducted with instruments of relatively small aperture. These instruments also suffered from a higher level of scattered light, and the human eye served as a «detector». The eye’s ability to resolve small details depends on image contrast, and on average the intensity variations smaller than 3% contrast relative to background are not detected even if they are resolved by the telescope. We study the effect of these three parameters (telescope aperture, scattered light, and detection threshold of human vision) on sunspot number, group number, and area of sunspots. As an «ideal» dataset, we employ white-light (pseudo-continuum) observations from Helioseismic and Magnetic Imager (HMI) onboard of Solar Dynamics Observatory, and we model the appearance of sunspots by degrading the HMI images to corresponding telescope apertures with an added scattered light. We discuss the effects of different parameters on sunspot counts and derive functional dependencies, which could be used to normalize historical observations of sunspot counts to common denominator.
2019-09-18
В четверг 19 сентября в 15.00 ч. состоится семинар молодых ученых на тему:
«Energetic properties of rotating neutron stars».
Докладчик: Райимбаев Д.Р. (батафсил ...)
Abstract: The large band of pulsar observations show that theoretical development of radiation mechanisms around the compact objects is one of the most actual and interesting issues of astrophysics. Their several models have been developed (Arons 1967, Rudermann 1974) to explain the radiations of each band of the spectrum. There are several effects beyond the pulsars affecting the radiation processes. However, it is impossible to construct universal model which covers all the effects. Therefore, for the particular effect, appropriate model usually is constructed as a toy model. In this research we have studied polar cap radiation mechanisms in plasma magnetospheric model (Goldreich Julian 1969) in deformed and braneworld spacetimes.
2019-08-07
Утром в субботу 3 августа 2019 г. в г. Москве ушёл из жизни выдающийся Учёный-астрофизик и замечательный Человек, основатель и бессменный руководитель Астрокосмического центра ФИАН, инициатор и научный руководитель проектов космических обсерваторий «Радиоастрон» и «Миллиметрон», международной радиоастрономической обсерватории с радиотелескопом миллиметрового диапазона РТ-70 на плато Суффа (Узбекистан), академик РАН Николай Семёнович Кардашев. Долгие годы он с неугасаемым оптимизмом и упорством продвигал проект РТ-70 на Суффе, как основного наземного элемента уникального космическо-земного радиоинтерферометра в паре с космическим радиотелескопом «Миллиметрон», искренне болея за его успех. С необыкновенной теплотой относился он и к Узбекистану. Во многом благодаря его усилиям в прошлом 2018 г. был достигнут прогресс в вопросе завершения строительства РТ-70 на плато Суффа, и в г. Ташкенте было подписано соответствующее Соглашение и подготовлена Дорожная Карта по проекту. Кончина Н.С.Кардашева – горькая и невосполнимая утрата не только для нашего проекта, но и для всей мировой астрономии. Самой достойной данью памяти Н.С.Кардашева будет успешное завершение начатых им проектов «Миллиметрон» и РТ-70 на Суффе, и долг его соратников, учеников, последователей добиться скорейшего их осуществления.
2019-07-26
31 июля 2019 г. в 10:00 состоится защита диссертации на соискание ученой степени доктора физико-математических наук на тему: «Астрофизические процессы в окрестности черных дыр и космические лучи высоких энергий»
Соискатель: Турсунов Арман Алтаевич.
Специальность: 01.03.01 – «Астрономия».
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.

Научный руководитель: Ахмедов Бобомурат Жураевич, доктор физико-математических наук, профессор.
Официальные оппоненты:
Абишев Медеу Ержанович, доктор физико-математических наук, профессор, член-корреспондент НАН РК.
Миртаджиева Каромат Тахировна, доктор физико-математических наук, доцент.
Олимов Хуснитдин Косимович, доктор физико-математических наук, старший научный сотрудник.

Защита состоится на заседании Специализированного Совета DSc.27.06.2017.FM/T.33.01 по защите диссертаций на соискание ученых степеней при Институте ядерной физики, Астрономическом институте АН РУз и Национальном университете Узбекистана.
г.Ташкент, п.Улугбек, ИЯФ АН РУз, 31 июля 2019 г. в 10:00
Oйнинг қисман тутилиши
Ойнинг қисман тутилиши 16 июлдан 17 июлга ўтар кечаси содир бўлади. Бу тутилиш дунё вақти билан соат 21 дан 31 дақиқа ўтганда бошланади, бу пайтда Ўзбекистонда 17 июль соат 02 дан 31 дақиқа ўтган бўлади. (батафсил ...)
Мазкур тутилишни мамлакатимизнинг барча ҳудудларида кузатиш мумкин. Ой маҳаллий вақт 16 июль куни соат 23 дан 42 дақиқа ўтганда яримсояга киришни бошлайди, 17 июль соат 01 да сояга киради. Соядан соат 04 да чиқади, яримсоядан эса соат 05 дан 19 дақиқа ўтганда чиқиб кетади, яъни тутилиш тугайди. Қуёш соат 05 дан 04 дақиқа ўтганда чиқади. Унинг максимал фазаси 0,66 га етади. Ернинг табиий йўлдоши тутилиш пайтида ер соясининг жанубий қисмидан ўтади. Ойда бу вақтда қисман ва тўла қуёш тутилиши кузатилади. Шунингдек, тутилиш Жанубий Америка, Европа, Африка, Осиё, Австралия ва Россия (Чукотка, Камчатка ва Узоқшарқ соҳилларидан ташқари) ҳудудларида ҳам кузатилади.

DateAndTime.com

Қуёш тутилишидан фарқли равишда, Ой тутилиш давомида кўриниб туради. Ой тутилишнинг катта фазасида қизил ёруғлик сочади ва умуман йўколиб кетмайди. Тутилишни оддий кўз билан ҳам кузатиш мумкин. Одатда қисман ой тутилиши вақтида бу ҳодисани оддий кўзда илғаш қийин бўлади, шунинг учун сизда дурбин ёки кўриш трубаси бўлиши мақсадга мувофиқ, Ой юзи яхшироқ кўринади ва Сизга ушбу астрономик ҳодисадан завқ олишингизга ёрдам беради.

Максимальная фаза затмения для всей территории Узбекистана
на примере диаграммы для г. Нукус (DateAndTime.com)
2019-06-26
Poncelet Closure Theorem - интерактивная иллюстрация (батафсил ...)
2019-06-12
В четверг, 13 июня, в АИ АН РУз в 15-00 состоится научный семинар.
Повестка дня: обсуждение диссертационной работы Асфандиярова Ильдара Маратовича на тему:
«КОМПЛЕКСНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ГРАВИТАЦИОННО-ЛИНЗИРОВАННЫХ СИСТЕМ ПО РЕЗУЛЬТАТАМ НАБЛЮДЕНИЙ НА МАЙДАНАКСКОЙ ОБСЕРВАТОРИИ»,
представляемой на соискание ученой степени доктора философии (PhD ) по физико-математическим наукам.
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный руководитель: академик Ш.А. Эгамбердиев.
Рецензенты: д.ф.-м.н., доцент НУУз кафедры «Астрономии и физики атмосферы», Т.А. Ахунов; к.ф.-м.н., Астрономический институт АН РУз, Э.Р. Гайнуллина.
(батафсил ...)
Аннотация: В докладе обсуждаются результаты многолетних наблюдений и анализа результатов гравитационно-линзированных систем (ГЛС), полученных с 2004 г. в рамках международного проекта COSMOGRAIL ( COSmological MO nitoring of GRAv i tational Lenses). Проект направлен на получение высокоточных измерений времени задержки в ГЛС с ошибкой до 3-5% для возможности дальнейшей оценки константы Хаббла H 0 . В проект COSMOGRAIL наряду с ведущими зарубежными обсерваториями в странах Чили (обс. La Silla), Испании (обс. La Palma), Индии (HCT), включен также Узбекистан с 1.5-м телескопом АЗТ-22 обсерватории Майданак. Обсерватория обладает хорошим астроклиматом, необходимым для наблюдений ГЛС, а также выгодным географическим расположением. Основной целью исследований в данной работе являлось получение многолетних мониторинговых наблюдений ГЛС в обсерватории Майданак и вычисления времени задержки оптической переменности компонентов в 8 ГЛС: SDSS J1650+4251, SDSS J1206+4332, HS 2209+1914, SDSS J1001+5027 HE0435-1227, RX J1131-1223, SDSS J1721+8842 и SDSS J1433+6007. В работе применялись современные методы обработки цифровых ПЗС изображений, метод повышения пространственного разрешения MCS деконволюции, комплексный математический и статистический анализ результатов наблюдений. Это позволило получить для некоторых ГЛС ошибку определения времени задержки 2.8%. Методом MCS деконволюции была проведена обработка многолетних наблюдений изображений 20 ГЛС с повышением пространственного разрешения до 0.266” угловых секунд и сравнение результатов с изображениями с космического телескопа Хаббла. В рамках выполнения работы были получены два патента № FAP 01266 и № FAP 01332, направленные на обеспечение бесперебойного электропитания обсерватории Майданак и улучшения оптики телескопов, необходимых для повышения эффективности международных и локальных наблюдательных проектов.
2019-06-03
Во вторник, 4 июня, в АИ АН РУз в 11:00 состоится научный семинар.
Повестка Дня: обсуждение диссертационной работы Турсунова Армана Алтаевича на тему:
«Astrophysical processes in black hole environment and high-energy cosmic rays»,
представляемой на соискание ученой степени доктора (DSc) физико-математических наук.
Специальность: 01.03.02 – «Астрофизика и радиоастрономия».
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный консультант: д.ф.-м.н., профессор Б.Ж. Ахмедов.
Рецензенты: д.ф.-м.н., зав. отделом "Внегалактической астрономии" К.Т. Миртаджиева, д.ф.-м.н., профессор Университета Инха в Ташкенте, Х.К. Олимов.
(батафсил ...)
В докладе обсуждаются процессы, протекающие в магнитосфере вращающихся черных дыр, в частности, эффективное извлечение энергии, излучение заряженных частиц и различные наблюдаемые свойства астрофизических черных дыр. Происхождение космических лучей сверхвысоких энергий, является одной из главных нерешенных проблем современной физики высоких энергий. Предлагается оригинальный механизм ускорения частиц космических лучей до энергий порядка 10^20 эВ и выше, посредством электромагнитного извлечения энергии из сверхмассивной черной дыры, вращающейся во внешнем магнитном поле. Применяя данный механизм к сверхмассивной черной дыре SgrA*, в центре нашей галактики, получено максимальное значение энергии протона, порядка 10^15.5 эВ, что совпадает с энергией излома – “колена” в энергетическом спектре космических лучей. Впервые оценивается верхний предел электрического заряда черной дыры SgrA* в центре галактики Млечный Путь, который может имитировать влияние спина черной дыры до 60% от его максимального значения, в расчете ближайшей стабильной циркулярной орбиты заряженных частиц. Предлагается оригинальный способ проверки результатов, с помощью наблюдений профиля тормозного излучения в рентгеновском диапазоне спектра вблизи черной дыры, используя данные космического рентгеновского телескопа Chandra. Также оценивается степень ионизации плазмы вокруг черной дыры SgrA* с помощью анализа данных ярких вспышек, которые наблюдались группой GRAVITY на VLT Европейской Южной Обсерватории в мае-июле 2018 года. Кроме того, обсуждаются оптические эффекты в поле черных дыр в присутствии внешней неоднородной плазмы и вычисляется радиус тени черной дыры, несущей дионный заряд с учетом космологической постоянной. Дискутируется возможность применения результатов к черной дыре M87, в свете недавнего открытия – первого снимка сверхмассивной черной дыры.
2019-04-17
В субботу 20 апреля в Ботаническом саду состоится открытие Академиады-2019 среди сотрудников научных учреждений Академии наук. В этот день двери Ботанического сада будут открыты для всех!
2019-04-13
Мирзо Улуғбек таваллудининг 625 йиллиги муносабати билан «Мирзо Улуғбек илмий меросининг замонавий астрономия фани ва таълими равнақидаги роли» мавзусидаги Республика ёш астроном талабаларининг навбатдаги 9-илмий-амалий семинар-тренинги 2019 йил 8-12 апрель кунлари ЎзР ФА Астрономия институти ҳамда Самарқанд давлат университети ҳамкорлигида ўтказилиши режалаштирилган. (батафсил ...)
2019-04-13
В понедельник 15 апреля в 15:00 состоится научный семинар на тему:
«О тени сверхмассивной черной дыры M87, обнаруженной коллаборацией EHT (Event Horizon Telescope)».
Докладчик: Профессор Б.Ж.Ахмедов
2019-04-13
В понедельник 15 апреля в 15:00 состоится научный семинар на тему:
«Результаты научной командировки в КНР».
Докладчик: Директор АИ АН РУз, академик Ш.А.Эгамбердиев
2019-01-05
В субботу 5 января в 15:00 состоится научный семинар на тему:
«General relativistic astrophysical processes in the vicinity of compact gravitational objects in the presence of external electromagnetic field».
Докладчик: Dr. Sanjar Shaymatov (батафсил ...)
In my talk I will describe my answers one more time to the questions given in the period of my talk in my defense day. I will describe astrophysical process around black holes, in particular giving details about magnetic field around black holes and charge of black holes.
2019-01-05
В субботу 5 января в 15:00 состоится научный семинар на тему:
«High-energy astrophysical and radiative phenomena in black hole environment».
Докладчик: Dr. Arman Tursunov (батафсил ...)
In this talk I will summarize our recent studies which has been carried out mainly in collaboration with the groups from Universities of Cologne, Opava and MPIfR in Bonn. In particular, I will highlight main properties of supermassive black hole at the Galactic center and the centers of other galaxies, starting with the observational constraints of black hole parameters with particular interest on the black hole charge, which appears to be non-negligible and dynamically important in most of cases. Further, I will describe novel mechanism of black hole energy extraction allowing the explanation of the origin of mysterious ultra-high-energy cosmic rays. Focusing on the discrete particle accretion, I will also touch the problem of electromagnetic radiation-reaction in curved spacetime discussing the astrophysical relevance of the presented approach. In addition, particular interest will be paid to the state of the art of instruments providing sensitive measurements of described phenomena.
2019-01-04
В пятницу, 4 января 2018 г., в 15.00 часов состоится заседание научного семинара.
Повестка Дня:
Обсуждение диссертационной работы Ахунова Талата Ахматовича на тему: «ПЗС-фотометрия избранных гравитационно-линзированных квазаров и случаи широких полей», представляемой на соискание ученой степени доктора (DSc) физико-математических наук.
Специальность: 01.03.01 – «Астрономия».
Работа выполнена в Астрономическом институте АН РУз.
Научный консультант: проф. Нуритдинов С.Н.
Ахмедов Бобомурат Жураевич избран членом Всемирной академии наук (TWAS)
Буквально вчера мы поздравили профессора Ахмедова Бобомурата Жураевича с присуждением ему высокого звания «Ученый года Республики Узбекистан – 2018», и вот сегодня пришла ещё одна очень приятная новость – он избран членом Всемирной академии наук ( World Academy of Sciences, TWAS).

Всемирная академия наук (TWAS) базируется в г. Триесте, Италия, и основана группой учёных во главе с Нобелевским лауреатом пакистанским физиком Абдусом Саламом в 1983 году. Стать её членом означает получить признание как ученого мирового уровня.

Еще раз поздравим Бобомурата Жураевича с этим выдающимся событием в его жизни и истории института и пожелаем ему всего самого наилучшего и, конечно же, новых творческих успехов и достижений!

Ваши коллеги, друзья и ученики – сотрудники Астрономического института. (батафсил ...)
2018-11-23
Сотрудники Астрономического института АН РУз сердечно поздравляют заведующего отделом института, профессора, доктора физико-математических наук Ахмедова Бобомурата Жураевича с присуждением ему высокого звания «Ученый года Республики Узбекистан - 2018» за выдающиеся научные заслуги в области релятивистской астрофизики, создание успешной научной школы по этому направлению, которая уже получила мировое признание, и воспитание целой плеяды блестящих молодых ученых!

Желаем Бобомурату Жураевичу отличного здоровья, новых творческих достижений и новых талантливых учеников, успешной и интересной работы в нашем институте, удачи, семейного благополучия и счастья!
Коллектив АИ АН РУз
2018-11-12
В понедельник 12 ноября в 15:00 состоится научный семинар на тему:
«Impact of neutron star merger and supernova nucleosynthesis on gravitational wave, element genesis and neutrino physics».
Докладчик: Профессор Toshitaka Kajino (University of Tokyo & Beihang University in Beijing)
2018-10-25
В четверг 25 октября в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«РЕГИОНАЛЬНАЯ ЦИРКУЛЯЦИЯ АТМОСФЕРЫ СРЕДНЕЙ АЗИИ И ТЕНДЕНЦИИ ИЗМЕНЕНИЯ ОБЛАЧНОСТИ» - по результатам исследований в рамках проекта по астроклимату.
Докладчик: доцент НУУз Бахтиёр Холматжонов
2018-09-11
В четверг 13 сентября в 15:00 состоится научный семинар, посвященный проекту RT-70 на Суффе, строительству 40м радиотелескопа в Аргентине и 66м радиотелескопа в Китае.

Докладчики:
профессор WANG Lisheng,
старший инженер HE Gengxin, зам.начальник отдела
старший инженер SUN Hongxia, менеджер проекта
Организация - The Northwest China Research Institute of Electronic Equipment (NWIEE, Северо-западный исследовательский институт электронного оборудования)
2018-08-24
В рамках дальнейшего рассмотрения плана практических мероприятий по созданию международной научно-исследовательской организации «Международная радиоастрономическая обсерватория «Суффа» (МРАО «Суффа»), в Ташкенте в период с 27 по 29 августа пройдет международное рабочее совещание «Современное состояние и перспективы радиообсерватории на плато Суффа в Узбекистане».

Конференция проводится Академией наук РУз совместно с Российской Академией наук и посвящена обсуждению современного состояния вопросов модернизации радиотелескопа РТ-70, а также научных задач радиоастрономической обсерватории на плато Суффа. (батафсил ...)
ОНЛАЙН-РЕГИСТРАЦИЯ УЧАЩИХСЯ
Мирзо Улуғбек номидаги астрономия, физика, математика ва информатика фанларига ихтисослаштирилган давлат умумтаълим мактаб-интернатига 2018-2019 ўқув йили учун ўқувчиларни қабул қилиш бўйича ЭЪЛОН . (батафсил ...)
Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Астрономия институти ҳамда Инновацион ривожланиш вазирлиги ҳамкорлигида Мирзо Улуғбек номидаги астрономия, физика, математика ва информатика фанларига ихтисослаштирилган давлат умумтаълим мактаб-интернатига ўқувчиларни қабул қилиш юзасидан 2018-2019 ўқув йили учун танлов эълон қилади.

Мактаб-интернатга Тошкент шаҳрида жойлашган мактабларнинг 6-синф битирувчилари танлов асосида 7-синфга қабул қилинади. Таълим ўзбек ва рус тилларида олиб борилади.

Танловда иштирок этиш истагини билдирганлар Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Астрономия институтининг расмий web-сайтида (www.astrin.uz/uz/school/registration.php) онлайн-рўйхатдан ўтишлари мумкин. Шунингдек, талабгорларнинг ҳужжатлари Тошкент банк коллежи биносида ҳам қабул қилинади.
Манзил: Тошкент шаҳар, Олмазор тумани, Юнусов кўчаси, 5-уй. (Мўлжал: Тансиқбоев деҳқон бозори).

Ҳужжатлар жорий йилнинг 5 августига қадар қабул қилинади.
Танлов 2018 йил 10 август куни Тошкент банк коллежи биносида физика, математика ва инглиз тили фанларидан тест синовлари шаклида ўтказилади.
Танловда иштирок этиш учун қуйидаги ҳужжатлар талаб этилади:
Туғилганлик ҳақида гувоҳнома;
086-У шаклдаги тиббий маълумотнома;
Мактабда ўқиши ҳақида маълумотнома;
Фото 6 шт. (3,5х4,5 см);

Онлайн тарзда топшириладиган барча ҳужжатларнинг сканер қилинган вариантлари 300 dpi, рангли тасвир ва файл ҳажми 5 Мб дан катта бўлмаслиги лозим.

Қўшимча маълумотларни Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Астрономия Институтининг расмий web-сайтида (www.astrin.uz) ҳамда Инновацион ривожланиш вазирлигининг қуйидаги телефон рақамлари орқали олиш мумкин: +998 (90) 318-06-54, +998 (98) 124-77-20.
2018-08-15
ОТ ВСЕЙ ДУШИ ПОЗДРАВЛЯЕМ АХМАДЖОНА АБДУЖАББАРОВА С ИЗБРАНИЕМ В МОЛОДЕЖНУЮ СЕКЦИЮ ВСЕМИРНОЙ АКАДЕМИИ НАУК (TWAS)!!! В НАШЕМ ИНСТИТУТЕ ПОЯВИЛСЯ МОЛОДЕЖНЫЙ АКАДЕМИК!!! ЖЕЛАЕМ АХМАДЖОНУ ТВОРЧЕСКИХ УСПЕХОВ И КРЕПКОГО ЗДОРОВЬЯ! В НОЯБРЕ АХМАДЖОН ПРИМЕТ УЧАСТИЕ C ИННАГУРАЦИОННЫМ ДОКЛАДОМ НА ОБЩЕМ СОБРАНИИ TWAS В ТРИЕСТЕ.
Курбон хайит
Ойнинг навбатдаги янгиой фазаси 2018 йил 11 август куни Тошкент вақти билан соат 14:57 да рўй берди.

Ҳилолнинг кўриниши Астрономия институти ходимларининг ҳисоб-китобларига 100% мос равишда, 12 августда Қуёш ботгандан сўнг кузатилди (иловадаги тасвирни каранг). Шундай қилиб, Ҳилолнинг кўриниши бўйича Зулҳижжа ойи Ўзбекистонда 13 августда бошланди. Шундан келиб чикиб мамлакатимизда Қурбон ҳайитининг биринчи кунини 22 августда булиши керак. (батафсил ...)
Яна шуни таъкидлаб ўтиш лозимки, Ҳилолнинг бошқа мамлакатларда, жумладан, Саудия Арабистонида кўриниши ҳар доим ҳам Ўзбекистондаги куриниши билан мос тушавермайди.

Умид киламизки Диний идора бизнинг шариатга мос булган илмий хисоб-китобларга асосланган таклифимизни инобатга олади.

P.S. Хилолнинг кузатуви Паркент, Коракалпогистон, Самарканд, Майданак (Кашкадарё), Андижон, Суффа платоси (Жиззах) ва Сурхандарёдан амалга оширилди. Лекин горизонтдаги чанг туфайли факат Майданак ва Суффада куринди. Албатта гап оддий куз билан кузатиш устида кетяпти.
ЗВЕЗДОПАД ПЕРСЕИДЫ
Каждый из нас хоть раз в жизни видел звездопад - красивое астрономическое явление, при котором небольшие космические тела (метеороиды) влетают в атмосферу Земли на большой скорости. Из-за трения в воздушной среде они разогреваются и, сгорая, светятся. Однако, чтобы увидеть это красивое явление, надо было выехать из города, подальше от городской засветки. (батафсил ...)
Прилагаемые снимки сделаны из урочища Сурената, расположенного в 60 км от Ташкента.

Особенно красивым это явление бывает, когда Земля, двигаясь по своей орбите, попадает в метеорный поток. Метеорных потоков каждый год бывает довольно много, свыше 20, но наиболее красочным из них является звездопад Персеиды, который виден каждый год с 10 по 20 августа. Пик его активности обычно приходится на 12-13 августа, когда за один час можно увидеть до 100 ярких метеоров. Любовались ими жители всего Северного полушария Земли и, естественно, Узбекистана. Поскольку созвездие Персея в августе видно почти всю ночь, а ночи у нас теплые, то условия наблюдения этого метеорного потока были самыми благоприятными. Кроме того, в этот период на небе не было Луны, и ее свет не помешал наблюдать «падающие звезды» главного метеорного дождя лета. На широте Ташкента в августе созвездие Персея восходит примерно в 11 часов вечера по местному времени в северо-восточной части неба, чуть ниже и левее созвездия Кассиопеи, которое по форме напоминает букву «W». Интенсивность этого метеорного потока в течение ночи нарастает и достигает максимума к 4 утра, когда созвездие Персея подходит почти к зениту.

Персеиды — это частички льдинок, камешков и пыли из хвоста кометы Свифта-Таттла. Комета обращается вокруг Солнца по очень вытянутой орбите с периодом 135 лет, оставляя за собой шлейф небольших частиц вещества, в который каждый год входит наша планета, вращаясь вокруг Солнца. С Земли кажется, будто бы яркие следы, оставляемые сгорающими в атмосфере частицами, вылетают из созвездия Персея. Отсюда и название потока - Персеиды.
Марснинг буюк рўпара туриши ва Ойнинг тўлиқ тутилиши
Шу йилнинг 27 июлидан 28 июлига ўтар кечаси бир пайтнинг ўзида иккита қизиқарли осмон ҳодисаси рўй берди: Ойнинг тўла тутилиши ва Марснинг буюк рўпара туриши. Бу икки ҳодисанинг бир бирига ҳеч қандай алоқаси йўқ, уларнинг бир вақтда содир бўлиши эса шунчаки тасодиф. Бундай ҳол 25000 йилда бир марта содир бўлади. (батафсил ...)
2018-07-18
Сотрудники Астрономического института АН РУз сердечно поздравляют заведующую отделом института, руководителя проекта Фазилову Дилбархон Шамуродовну с успешной защитой диссертации на соискание ученой степени доктора физико-математических наук! (батафсил ...)
Защита состоялась 17 июля 2018 года на заседании объединенного Научного совета при ИЯФ АН РУз, АИ АН РУз и НУУз. По единодушному мнению членов Научного совета и всех присутствующих - защита прошла просто блестяще и может служить эталоном для будущих соискателей!

Это долгожданное событие – результат огромного творческого труда Дильбархон Шамуродовну, её настойчивости и целеустремленности, помноженных на талант ученого-исследователя. Следует также отметить важную роль в этом успехе её научного консультанта академика Эгамбердиева Шухрата Абдуманнаповича, которого мы также от души поздравляем!

Поздравляя Дильбархон Шамуродовну с этим высоким достижением и большой победой, пожелаем ей отличного здоровья, новых интересных идей и уникальных предложений для саморазвития, успешной реализации своих планов, верной удачи и высокого полёта мысли, благополучия и достатка, личного блага и семейного счастья!
Сотрудники Астрономического института АН РУз
2018-06-22
В Чешской газете вышла статья о двойном успехе молодых физиков из Узбекистана в один день 5-го июня: успешная защита PhD степени и приз на номинацию лучший молодой ученый от Чешского физического общества!
ПОЗДРАВЛЯЕМ Армана и Бобира и желаеи им дальнейших творческих успехов! (батафсил ...)
2018-06-18
В четверг 21 июня в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Экспериментальное моделирование схода оползневой массы на примере оползня Байбаксай»
Докладчик: Сычугова Лола
2018-05-26
Во вторник, 29 мая, состоится научный семинар на тему: «РАЗРАБОТКА НАЦИОНАЛЬНОЙ РЕФЕРЕНЦНОЙ СИСТЕМЫ КООРДИНАТ УЗБЕКИСТАНА НА ОСНОВЕ СПУТНИКОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ».
Докладчик: к.ф.-м.н. Фазилова Дилбархон. По материалам диссертационной работы на соискание ученой степени доктора (DSc) физико-математических наук по специальности 01.03.01 – Астрономия.
2018-05-24
В пятницу 25 мая в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар с участием
сотрудников Астрофизического института им. Фесенкова.
Доклады:
Степан Серебряков, «On a new instrument for 1-1.5 meter class telescopes»
Александр Серебрянский, «UBAI & FAI: so close but so apart»
2018-05-14
В четверг 17 мая в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«On temporal variations of the solar acoustic radius»
Маърузачи: Berdalieva Nurjamal (батафсил ...)
Abstract: Determination of the size of the Sun has been an important astronomical problem for several centuries. Solar radius changes over the solar cycle during the past twenty years have been investigated with different techniques. However, the results were often controversial. In contrast, acoustic-radius measurements provided by helioseismic methods are quite consistent.
2018-05-08
В четверг 10 мая в 15:00 в читальном зале АИ состоится семинар-тренинг на тему:
«Использование PyRAF и Python для обработки изображений и фотометрии»
Маърузачи: к.ф.-м.н. Бурхонов Отабек
2018-04-05
В четверг 5 апреля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«О происхождении и строении веретенообразных галактик»
Маърузачи: д.ф.-м.н. Туракулов З.Я. (батафсил ...)
План семинара: Постановка задачи Джинса.
- модели галактик - вращение бесстолкновительных систем;
- модели Кузмина, Осипова и Кутузова - сценарий происхождения веретенообразных галактик;
- модель веретенообразной галактики.
2018-03-25
В четверг, 29 марта, состоится научный семинар на тему: «General relativistic astrophysical processes in the vicinity of compact gravitational objects in the presence of electromagnetic field».
Маърузачи: Sanjar Shaymatov. По материалам диссертационной работы на соискание ученой степени доктора философии (PhD) по специальности 01.03.01 – Астрономия. (батафсил ...)
Абстракт:
Nowadays, much progress has been made in observational studies of stellar mass black holes in X-ray binaries and supermassive black holes through modern astronomical observations. Also, the detection of gravitational waves (GWs) from GW150914 verifies the observational progress. Thus, the existence of black holes in nature is becoming realistic through the LIGO-VIRGO detection of stellar black hole mergers and recent astronomical investigations of the output from AGN in various forms such as winds and jets, which have been detected by x-ray, VLBI, and IR telescopes. Consequently, there is a great interest to understand the nature of the black holes in the astrophysical context. Developing accurate theoretical investigations in the context of testing cosmic censorship conjecture for presence of black holes, modeling the energy extraction from black holes being candidates for such energy sources via infalling test particles or magnetic fields surrounding compact objects, and analyzing radiative inspirals into black holes as a source of isofrequency pairing circular orbits is the most important issues of modern astrophysics in getting more information about the properties of black holes and providing the proof to the relevant observations by ground and space-based telescopes. Typically, in the astrophysical scenarios, black holes are surrounded with the magnetic field, which affects the motion of the surrounding electrically charged matter or particle. We investigate influence of an external magnetic field on such astrophysical processes in the compact gravitational objects vicinity. The magnetic field, although small, can have a strong influence on the efficiency magnitude for the extracted energy. We note that the magnetic field causes an increase in the value of the upper bound of the efficiency for the extremal rotating black hole up to 50% as compared to the upper bound 42% for the extremal Kerr black hole. According to the cosmic censorship conjecture, the singularities are hidden inside the horizon of black holes. It is shown that a test magnetic field could, in principle, serve as a cosmic censorship beyond the threshold value of the magnetic field. Isofrequency pairing of non-geodesic orbits under the gravitational field of the Schwarzschild black hole immersed in external asymptotically uniform magnetic field have been investigated, and the dependence of the surface of region where such orbits occur around Schwarzschild black hole from the external magnetic field has been developed. As a result, a decrease in the surface of the isofrequency pairing of nongeodesic orbits as nearly (7-10) % due to the effect of uniform magnetic field has been found.
2018-03-01
В четверг 1 марта в 14:30 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Сечения гравитационного захвата намагниченных частиц в поле черной дыры помещенное в однородное магнитное поле»
Маърузачи: Рахимов Озодбек (батафсил ...)
Абстракт: Здесь изучается сечение гравитационного захвата намагниченных частиц (с ненулевым магнитном моментом) черной дырой Шварцщильда, находящейся в асимптотически однородном магнитном поле. Выражение для магнитного момента частицы характеризуется через тензор поляризации, который фигурирует в уравнении Гамильтона-Якоби. Выявлено, что частицы с магнитным моментом более стабильные, чем классических частиц. Приведенные результаты получены в рамках обшей теории относительности выражение для сечения захвата намагниченных частиц, которые обладают произвольной скоростью на бесконечности, достаточно компактным сферически-симметричным телом.
2017-12-29
Коллектив Астрономического института Академии наук РУз сердечно поздравляет директора института, профессора Эгамбердиева Шухрата Абдуманнаповича с избранием его действительным членом Академии наук Республики Узбекистан! Особо следует отметить, что Шухрат Абдуманнапович стал первым академиком – астрономом в истории независимого Узбекистана.

Дорогой Шухрат Абдуманнапович!
Поздравляя Вас с этим заслуженным высшим званием ученого, мы, Ваши коллеги и ученики, от всего сердца желаем Вам долгих лет здоровой, интересной и гармоничной жизни без болезней и потрясений, оптимизма и молодости души, семейного тепла, уюта и счастья, и, конечно, новых творческих успехов на ниве служения нашей любимой Астрономии!

С глубоким уважением, коллектив Астрономического института.
2017-11-29
Компания Clarivate Analytics и Агентство по развитию науки и технологии РУз назвали самых цитируемых исследователей 2017 года. Из нашего института были награждены два сотрудника:
1) Профессор Б. Ахмедов был признан победителем по номинации самый цитируемый автор (второе место). Он также был награжден грамотой Кабинета министров РУз.
2) д.ф.-м.н. А. Абдужаббаров был признан победителем по номинации "The Best Young Researcher".
Поздравляем победителей и желаем им дальнейших успехов !!!
2017-11-27
29 ноября 2017 г. в 10-00 часов в актовом зале Президиума Академии наук РУз состоится научный семинар на тему: «Структура вещества, Вселенной и гравитационные волны».
Маърузачи: академик Юлдашев Б.С., профессор Ахмедов Б.Ж.
2017-11-13
Конкурс на закупку оборудования::
Астрономический институт АИ АН РУз объявляет конкурс на выбор поставщика компьютерного оборудования.
Список оборудования::
1. Ноутбук: Процессор: Intel Core i7, Оперативная память: 8Гб, Жесткий диск: 1ТБ, Видеокарта: 1Гб, DWD-RW.
2017-11-13
Конкурс на закупку оборудования:
Астрономический институт АИ АН РУз объявляет конкурс на выбор поставщика нижеследующего оборудования.
Список оборудования:
1 Картридж 12А - 10 шт.
2 Картридж 725 - 5 шт.
3 Краски для принтера EPSON L805 - 1 комплект.
4 Барабан для картриджа 12А - 20 шт.
5 Тонер для картриджа 12А - 20 шт.
6 USB-флешка 16GB - 1 шт.
7 Аккумулятор 12V. 5АН - 8 шт.
8 Аккумулятор 12V. 8AH - 4 шт.
9 Беспроводные маршрутизатор TP-Link TL-WR840N - 1 шт.
Латипов Абдусалом Абдувасигович 90 ёшда
ЎзР ФА Астрономия институти ва Ўзбекистон Миллий университети Астрономия кафедраси жамоаси Институтнинг кекса ходими Латипов Абдусалом Абдувасиговични муборак 90 ёшлиги билан қутлайди. (батафсил ...)

Ўзининг сер қирра фаолияти давомида Абдусалом ака астрометрия соҳасида катта илмий аҳамиятга эга мақолалар чоп этиш билан бирга, Астрономия институтида узоқ йиллар (1967-1990) давомида илмий ишлар бўйича директор ўринбосари лавозимида ишлаб келган. Айнан шу даврда Институт муҳим асбоб-ускуналар, жумладан Институтнинг Китоб Кенглик станциясида ЦЕЙСС фирмасининг Қўшалоқ астрографи, билан жиҳозланган. Ушбу телескоп ёрдамида Абдусолом ака раҳбарлигида қатор осмон жисмлари, жумладан Қуёш тизими кичик сайёралари, юлдуз тўдалари ва галактикаларнинг минглаб тасвирлари олиниб, Институт фототекаси кескин бойитилган. Бу фотопластинкалар бугунги кунда рақамли форматга ўтказилиб, уларни таҳлил қилиш натижасижда ФОН дастури каби миллионлаб юлдуз ва галактикаларни ўз ичига олган каталоглар тузилмоқда.


Абдусалом аканинг алоҳида эътиборга лойиқ ишлари қаторида машҳур Галлей кометасини 1985/1986 йилдаги Ерга яқинлашувини тасвирга олишни айтиб ўтиш мумкин. Ушанда Тошкент ва Китобда ўрнатилган астрографлар ёрдамида кометанинг аниқ координаталарини 267 тасвирдан аниқлаб Астрономия институти жаҳоннинг ушбу лойиҳага жалб этилган 104 обсерваториялари орасида биринчи уринни эгаллашга сазовар бўлган. Абдусалом аканинг бевосита раҳбарлигида ташкил этилган бу иш, комета тамон учирилган Вега 1, Вега 2 ва Япония космик агентлигининг «Сакигаке» («Пионер») и «Суисей» («Комета») ҳамда Европа космик агентлигининг Джотто космик аппаратларини комета яқинидан учириб ўтишида ниҳоятда асқотган. Бу хақда АҚШнинг Пасадена шаҳридаги Галлей кометасини кузатиш марказининг бюллетенида аҳборот берилган.
Конкурс на закупку оборудования
Астрономический институт АИ АН РУз объявляет конкурс на выбор поставщика компьютерного оборудования.
Список оборудования:
1. LCD Монитор 24 - 1 шт.
2. Принтер 3в1 MF231 - 1 шт.
3. Внешний Жесткий диск 1000 Гб - 1 шт.
4. Картридж для принтера HP 1020 - 1 шт.

Контакты: Тел: +998 (71) 235-81-02, Тел: +998 (90) 992-86-77, Сарвар. Email: info@astrin.uz
2017-07-27
27 июля 2017 г. в 14:00 ч. в Большом зале Академии наук на первом этаже состоится СЕМИНАР-ТРЕНИНГ на тему:
«Как пишется научная статья. Процедуры и правила публикации научных статей в журналах с высоким импакт-фактором»
2017-07-17
В понедельник 17 июля в 12:00 часов в читальном зале АИ состоится семинар.
Темы докладов:
«Space research and education for sustainable development»
«Overview of solar rotation»
Маърузачи: prof. Hari Om Vats (Индия)
2017-07-11
В четверг 13 июля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Quasinormal modes of black holes»
Маърузачи: Bobir Toshmatov (батафсил ...)
Абстракт: The discovery of the gravitational waves from merging binary black holes makes study of the quasinormal modes very actual, since in the detected signals by the new generation of gravitational antennas such as LIGO and VIRGO the dominating contribution corresponds to the quasinormal mode, it can give the definite information about the final merged object. In this framework, we have studied scalar, electromagnetic and gravitational perturbations of the four-dimensional Reissner-Nordstr¨om-like black holes with a tidal charge in the Randall-Sundrum braneworld. The quasinormal modes of these scalar, electromagnetic, as well as axial and polar gravitational perturbations, have been studied in both normal and eikonal regimes. Calculations have shown that the black holes on the Randall-Sundrum brane are stable against scalar, electromagnetic and gravitational perturbations. ​Moreover, we present scalar and electromagnetic perturbations of a family of non-singular non-rotating black hole spacetimes that are solutions in a large class of conformally invariant theories of gravity. The effective potential for scalar perturbations depends on the exact form of the scaling factor. Electromagnetic perturbations do not feel the scaling factor, and the corresponding quasinormal mode spectrum is the same as in the Schwarzschild metric. We find that these black hole metrics are stable under scalar and electromagnetic perturbations.
2017-07-11
В четверг 13 июля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «Восстановление болометрической кривой блеска по данным фильтров»
Маърузачи: Пулат Таджимуратов (батафсил ...)
Абстракт: Описывается метод восстановления болометрических кривых блеска по полученным в различных фильтрах звездным величинам. Проводится сравнение с методом Лаймана и обсуждаются предварительные результаты по сверхновой SN2017ein
2017-07-05
В четверг 6 июля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «Пространственно-временное распределение ярких точек солнечной короны и их вариации, связанные с солнечной активностью»
Маърузачи: Шерданов Ч.Т. (батафсил ...)
Абстракт: В докладе будут представлены основные полученные результаты по докторской диссертации, а также методика и обработка наблюдений Солнца, полученных снимков с помощью телескопов установленных SoHO и SDO спутниками.
2017-06-27
В четверг 29 июня в 11:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «Electromagnetic fields of the magnetized gravitational compact objects»
Маърузачи: Bobur Turimov (батафсил ...)
Абстракт: The exterior electromagnetic fields of slowly rotating magnetized relativistic star in the braneworld are studied in detail. We have also obtained exact analytic solutions of the Maxwell equations for the interior magnetic and the electric fields inside the slowly rotating magnetized relativistic star in the braneworld. The influence of the brane tension on the electromagnetic energy losses of the rotating magnetized star is also considered. We also study the magnetic field near the horizon of the accreting black hole and present the estimated value of the magnetic field for several observational data on black hole physics, such as X-ray binary stellar black holes and supermassive black holes. We have found the dependence of the magnetic field on the parameters of the black hole. Our analysis shows that the magnetic field around the stellar black holes is much larger than that of the supermassive black hole.
2017-06-21
В четверг 22 июня в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «СВОЙСТВА МЕЛКОМАСШТАБНЫХ МАГНИТНЫХ ПОЛЕЙ СВЯЗАННЫХ С КОРОНАЛЬНЫМИ ЯРКИМИ ТОЧКАМИ В УСЛОВИЯХ КОРОНАЛЬНЫХ ДЫР»
Маърузачи: Миненко Е.П. (батафсил ...)
Абстракт: Рассмотрено несколько случаев возникновения и развития корональных ярких точек (КЯТ) в экваториальной корональной дыре (КД). Были использованы наблюдения SDO в линии Fe XII, XXIV λ 193 Å и HMI -магнитограммы в спектральной линии λ 6173.3 Å. Общей для всех рассмотренных случаев рождения КЯТ в КД является эволюция мелкомасштабной магнитной биполярной структуры в основании. Показано, что мелкомасштабные магнитные поля соответствующей КЯТ обладают большей площадью, которая не влияет на размер КЯТ. В большинстве случаях отмечается резкий скачок значения напряженности лидирующей полярности перед появлением КЯТ в короне. В девяти из 18 случаев, возникновение КЯТ связано с сближением полярностей (из них только в четырех идет процесс сближения и аннигиляции полярностей), в шести случаях наблюдается процесс появления новой полярности. Только в двух случаях рождается негативная полярность. В отличие от процесса возникновения КЯТ, исчезновения КЯТ наблюдается в случае аннигиляции полярностей. Данный результат получен для фотосферных и корональных слоев атмосферы Солнца.
2017-06-13
В четверг 15 июня в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «Обработка GPS данных»
Маърузачи: Абдикамалов Аскар (батафсил ...)
Абстракт: Доклад посвящен использованию современных языков программирования, таких как, Python и R, для применения нетрадиционных методов обработки GPS-данных для определения значений интегрального количества воды в атмосфере. Работа выполняется в рамках проекта ФА-А5-Ф016 «Создание системы оперативного мониторинга количества водяных паров в тропосфере над Узбекистаном методом GPS-метеорологии» и хоз-договора с Узгидромет 01-17 «Оперативный мониторинг интегрального количества воды в атмосфере над городами Ташкент и Китаб».
2017-05-31
В четверг 1 июня в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «Relativistic astrophysical process in axisymmetric alternative gravity models»
Маърузачи: Hakimov Abdullo (батафсил ...)
Абстракт: The first chapter is dedicated to study the stellar magnetic field configuration and solutions of Maxwell equations in the external background spacetime of a magnetized spherical stars in the modified theories of gravity. The energy losses through magnetodipolar radiation of rotating magnetized compact star within alternative gravity theories is also considered. The question wether these models can be considered as an alternative theory for general relativity is also discussed through astrophysical application of the obtained magnetodipolar energy loss formula. Using Hamilton-Jaceobi method in the second chapter we investigate the influence of magnetic field on the effective potential of the radial motion of charged test particle around the black hole immersed in an external magnetic field. An exact analytical solution for dependence of the minimal radius of the circular orbits $r_{\rm mc}$ for motion of test particle around spherical symmetric black hole in modified gravity has been derived. In the third chapter of the dissertation there have been investigated effects of geometric optics as rotation of polarization vector of light propagating in the gravitational field of black hole, the deflection of light from the gravitating lensing object in space-time of modified theory of gravity and alternate approach of Sagnac effect which is based on the anisotropy of the coordinate speed of light in the space-time of alternative theory of gravity. In the fourth chapter we investigate the particle acceleration by Kerr naked singularities with nonvanishing gravitomagnetic charge. We consider a collision between particles dropped in from infinity at rest, which follow geodesic motion in the equatorial plane, with their angular momenta in an appropriate finite range of values. When an event horizon is absent, an initially infalling particle turns back as an outgoing particle, when it has the angular momentum in an appropriate range of values, which then collides with infalling particles. When the collision takes place close to what would have been the event horizon in the extremal case, the center of mass energy of collision is arbitrarily large, depending on how close is the overspinning Kerr – NUT geometry to the extremal case.
2017-05-24
В четверг 25 мая в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему: «General relativistic astrophysical processes in the vicinity of compact gravitational objects in the presence of electromagnetic field»
Маърузачи: Шайматов С. (батафсил ...)
Абстракт: The presence of black holes in astrophysics is taking center stage by the LIGO-VIRGO detection of stellar black hole mergers and recent astronomical investigations of the output from AGN in various forms such as winds and jets, which have been detected by x-ray, VLBI, and ɤ-ray telescopes. Typically, in the astrophysical scenarios, black holes are surrounded with the magnetic field, which affects the motion of the surrounding electrically charged matter or particle. In this sense, the magnetic field plays a very crucial role in getting more information about black holes. We investigate influence of an external magnetic field on the astrophysical processes in the compact gravitational objects vicinity such as the energy extraction processes, isofrequency pairing of circular orbits around the black holes, and the cosmic censorship conjecture, etc.. The magnetic field, although small, can have a strong influence on the efficiency magnitude for the extracted energy. We note that the magnetic field serve as a crucial role in the amount of binding energy released by the charged particles and also causes an increase in the value of the upper bound of the efficiency for the extremal rotating black hole as compared to the upper bound 42% for the extremal Kerr black hole. According to the cosmic censorship conjecture, the singularities are hidden inside the horizon of black holes. This has not yet been proven to be a consequence of the Einstein equation. Since this hypothesis remains unproven, the physical possibility of destroying the event horizon of a near-extremal black hole due to over-spinning or over-charging process with infalling test particles or fields has recently become the object of active scientific research. We investigate the effect of a test magnetic field on the process of destroying a near-extremal Kerr black so as to test that whether a magnetic field can, in principle, act as a cosmic censorship or not.
2017-05-16
В четверг 18 мая в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Изучение глубины залегания солнечных пятен»
Маърузачи: Бердалиева Н.Е. (батафсил ...)
Абстракт: Солнечные пятна являются более легко наблюдаемыми проявлениями солнечного магнитного поля и его взаимодействия с солнечной плазмой. Несмотря на то, что солнечные пятна наблюдались на Солнце еще более чем 400 лет назад (хотя первые наблюдения ссылаются на китайцев еще 2000 лет назад) и то, что их магнитное происхождение было известно с 1908 г., до сих пор до конца не изучена их природа. В настоящем докладе будут освещены методика определения глубины залегания солнечных пятен методами локальной гелиосейсмологии по данным наземной сети GONG и полученные результаты.
2017-05-12
В пятницу 12 мая в 15:30 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Корональные яркие точки и их особенности»
Маърузачи: Карачик Н. (батафсил ...)
Резюме: Корональные яркие точки представляют собой мелкомасштабные образования солнечной короны с повышенной эмиссией, наблюдаемые как в рентгеновском, так и в ультрафиолетовом диапазоне. Их размеры от 4 до 40 Мм и среднее время жизни от нескольких часов до нескольких суток. Корональные яркие точки наблюдаются на всех гелиографических широтах (от экватора до полюсов), и на всех гелиографических долготах (как в областях повышенной активности, так и в корональных дырах), что делает их неотъемлемой и важной частью солнечной короны. В докладе будут отмечены особенности двух типов корональных ярких точек, выявленные нашей группой, выполняемая в настоящее время работа и планы на будущее.
2017-05-07
С 1 по 6 мая в Андижане прошел очередной республиканский семинар-тренинг «Актуальные проблемы современной астрономии».
В семинаре приняли участие студенты университетов и педагогических институтов Узбекистана. Семинар был организован Астрономическим институтом совместно с Андижанским государственным университетом. (батафсил ...)
2017-04-27
В четверг 27 апреля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Исследование блазаров»
Маърузачи: Мирзакулов Давронбек
2017-04-20
В четверг 20 апреля в 14:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Измерение рентгеновских потоков скоплений галактик»
Маърузачи: Халикова Алина
2017-04-13
В четверг 13 апреля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Использование спектральных библиотек для идентификации некоторых наземных объектов»
Маърузачи: Сычугова Л.В. (батафсил ...)
Резюме:
Спектральная кривая, т.е. часть входящего электромагнитного излучения, отраженного объектом на разных длинах волн, может быть численно смоделирована. Спектральные свойства объектов земной поверхности чрезвычайно многообразны. По виду кривой спектральной яркости можно выделять следующие классы: снег, облака, растительность, горные породы, почва, вода. По характеристикам спектральных кривых можно автоматически классифицировать исследуемые объекты. Целью данного исследования являлась создания эталонных спектров отражения и их проверка точности идентификации некоторых типов наземных объектов: мерзлота, грубо гранулированный снег, средне гранулированный снег, чистый снег, вода, ледник. Построение эталонных спектров проводилось по космическим снимкам Landsat-8 2014г.
2017-04-07
«ФИЗИКА ФАНИНИНГ РИВОЖИДА ИСТЕЪДОДЛИ ЀШЛАРНИНГ ЎРНИ»
(РИАК-X-2017), Илмий-амалий анжумани, 19-20 май 2017йил, Тошкент, Ўзбекистон.
2017 йил 19-20 майда «Физика фанининг ривожида истеъдодли ѐшларнинг ўрни» мавзуида навбатдаги Республика илмий-амалий анжумани ўтказилади. (батафсил ...)
Ташкилотчи: Мирзо Улугбек номидаги Ўзбекистон Миллий Университети.

Анжуманнинг илмий йўналишлари:
I. Оптика, лазер физикаси, радиофизика, мик-ро- ва наноэлектроника.
II. Назарий физика.
III. Атом ядроси ва элементар заррачалар физикаси.
IV. Астрономия ва астрофизика.
V. Қаттиқ жисмлар физикаси ва нанотехналогия.
VI. Муқобил энергия ва энергетика муаммолари.
VII. Янги педагогик технология ва физика фанини ўқитиш услублари.

Манзил: 100174, Ўзбекистон, Тошкент, Олмазор тумани, Университет кўчаси 4 уй, ЎзМУ, Физика факултети, Илмий анжуман ташкилий кўмитаси.

Телефон: 998-71-2462824, 998-71-2468852.
2017-04-03
В четверг 6 апреля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«IONOSPHERIC DISTURBANCES IN THE F- AND D-LAYERS OF THE IONOSPHERE»
Маърузачи: Husan Eshquvatov (батафсил ...)
Abstract:
The ionosphere is a continually changing area of the atmosphere. Extending from altitudes of around 60 kilometres to more than 1000 kilometres it contains ions and free electrons. The free electrons affect the ways in which radio waves propagate in this region and they have a significant effect on HF radio communications. Regular monitoring of the D- and F-layers of ionosphere over Central Asia territory is being performed on the permanent basis starting year 2008. We have studied VLF amplitude anomalies related to the EQs occurred in 2008–2009 years with magnitude more than 5 on the path way from the VLF transmitters to the Tashkent station assuming that propagation of VLF ground-based transmitters signals can be perturbed by EQ preparation detectable from the ground based measurements in the VLF bands. The ionospheric anomalies observed during strong local earthquakes (M>5.0) which occurred mostly in and around Uzbekistan in seismically active zones, during years 2006 to 2009 within approximately 1000 km distance from the observing GPS stations located in Tashkent and Kitab, Uzbekistan. The solar and geomagnetic conditions were quiet during occurrence of the selected strong earthquakes. We produce Total Electron Content (TEC) time series over both sites and apply them to detect anomalous TEC signals preceding or accompanying the local earthquakes. The results show anomalous increase or decrease of TEC before or during the earthquakes. In general the anomalies occurred 1–7 days before the earthquakes as ionospheric electromagnetic precursors.
2017-03-29
В четверг 30 марта в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Plasma magnetosphere of Rotating Neutron Stars in General Relativity»
Маърузачи: Райимбаев Джавланбек (батафсил ...)
Abstract:
The plasma magnetosphere surrounding a rotating magnetized neutron star described by non-Kerr spacetime metric in slow rotation approximation has been studied. First we have studied the vacuum solutions of the Maxwell equations in spacetime of slowly rotating magnetized non- Kerr star with dipolar magnetic configuration. Then for the magnetospheric model we have derived second-order differential equation for electrostatic potential from the system of Maxwell equations in spacetime of slowly rotating magnetized non-Kerr star. Analytical solutions of Goldreich-Julian (GJ) charge density along open field lines of slowly rotating magnetized non-Kerr neutron star have been obtained which indicate the modification of an accelerating electric field, charge density along the open field lines and radiating losses of energy of the neutron star by the deformation parameter.
2017-03-23
В пятницу 24 матра в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Применение метода GPS-метеорологии в Узбекистане»
Маърузачи: к.ф.–м.н. Тиллаев Юсуф (батафсил ...)
Абстракт:
Водяной пар, содержащийся в воздухе, имеет важное значение для процессов, происходящих в атмосфере. Определение влагосодержания играет ключевую роль в метеорологических прогнозах из-за латентной энергии, появляющейся при фазовых переходах воды в атмосфере. В атмосферных процессах водяной пар и продукты его конденсации во многом определяют погодные условия, не только вследствие развития облачности и выпадения осадков, но и участвуя в энергетических процессах. Вариации и динамика водяных паров играют решающую роль в возникновении и формировании атмосферных явлений, включая опасные гидрометеорологические явления.

GPS-метеорология – это метод определения количества водяных паров атмосферы используя эффект взаимодействия радиосигналов, идущих от спутников систем глобального позиционирования, с компонентами атмосферы. Этот метод позволяет с высокой точностью определить интегральное количество водяного пара в атмосфере, и поэтому имеет большое практическое значение, так как информация об интегральном количестве водяного пара служит дополнительным входным параметром гидродинамических моделей, что существенно уточняет гидрометеорологические прогнозы.
2017-03-18
В понедельник, 20 марта, в 16:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар.
Маърузачи - профессор Jean-Pierre Rozelot, обсерватория г.Ниццы, Франция.
Доклад посвящен измерениям вращения внутренних слоев Солнца и динамике подфотосферных слоев. (батафсил ...)
Абстракт:
The measurement of the solar diameter has a rich history extending well back into the past. Tackled by Greek astronomers from a geometric point of view, an estimate, although incorrect, has been first determined, not truly called into question for several centuries. A canonical value was adopted by Auwers in 1891, following several works made during the XVIIth century notably by the French School. In spite of considerable efforts during the second half of the XXth century, involving dedicated space instruments, no consensus has been reached on this issue. However, a shrinking or an expanding shape is ultimately linked to solar activity, as gravitational or magnetic fields, which are existing mechanisms for storing energy during a solar cycle, lead to distinct perturbations in the equilibrium solar structure and changes in the diameter. We will here give a brief review of some of the most remarkable techniques used in the past, emphasizing the advent of high sensibility instruments on board satellites, such as SDO, which allows accurate determination of the shape of the Sun. Furthermore, notable features of the Near Sub-Surface Layer (NSSL), called the leptocline, can be established in relation to the solar limb variations, mainly through the shape asphericities coefficients. Recent studies encourage further in-depth investigations of the solar subsurface dynamics, observationally through SDO: we will show the latest results. It turns out that such modern measurements are one of the ways we have now for peering into the solar interior, learning empirically about flows and motions there that would otherwise only be guessed from theoretical considerations.
2017-03-14
В четверг 16 марта в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Обработка GPS-данных с применением фильтра Кальмана»
Маърузачи: Абдикамалов А.
2017-03-07
В четверг 9 марта в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Вариации влагосодержания над астропунктами Узбекистана»
Маърузачи: Таджимуратов П.
2017-03-01
В четверг 2 марта в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Малые планеты солнечной системы»
Маърузачи: Эргашев К.
2017-02-21
В четверг 23 февраля в 15:00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Экзопланеты»
Маърузачи: Каримов Р.
2017-02-14
В четверг 16 февраля в 15:00 в читальном зале Астрономического института состоится научный семинар на тему: «ФОН»
Маърузачи: Йулдошев К.
2017-02-07
В четверг 9 февраля в 15:00 в читальном зале Астрономического института состоится
научный семинар на тему: «Модели гравитационно-линзирующих систем».
Маърузачи: Асфандияров И.
2016-12-06
7 декабря, в 14-00 в читальном зале состоится семинар по теме:
«Информационные ресурсы Национальной библиотеки им. А.Навои».
2016-11-10
Вышел новый номер журнала «Фан ва турмуш».
Первый номер научно-популярного журнала «Фан ва турмуш» на узбекском языке вышел в 1933г. Тираж его не превышал двух тысяч, но он сразу же завоевал любовь и уважение читателей, так как на его страницах рассказывалось о новейших достижениях мировой и отечественной науки и техники. В 80-х годах прошлого столетия «Фан ва турмуш» пользовался огромной популярностью. Его тираж составлял более полумиллиона экземпляров, что делало журнал самым популярным изданием на «душу населения» в бывшем Союзе (на каждые три узбекские семьи приходилось по экземпляру). С 2003г. в целях расширения читательской аудитории «Фан ва турмуш» - «Наука и жизнь Узбекистана» стал одновременно выходить и на русском языке. (батафсил ...)
2016-11-10
10-11 ноября 2016 г. в Ташкенте проводится международный симпозиум «Новые тенденции развития фундаментальной и прикладной физики: проблемы, достижения и перспективы». (батафсил ...)
2016-11-07
В среду 9 ноября в 15:00 в читальном зале АИ состоится встреча с известным ученым, нашим соотечественником, академиком Рашидом Алиевичем Сюняевым, с именем которого связан ряд фундаментальных результатов современной теоретической астрофизики и космологии.
Тема лекции: «О какой карте рентгеновского и субмиллиметрового неба хочется мечтать: ожидаемое соревнование космического проекта Спектр-Рентген-Гамма и Телескопов на Южном Полюсе и в Пустыне Атакама»

Рашид Алиевич Сюняев - академик РАН, заведующий лабораторией Теоретической астрофизики в ИКИ РАН, директор Института астрофизики Общества имени Макса Планка и главный редактор журнала Письма в Астрономический журнал. (батафсил ...)
2016-11-07
Во воскресенье, 13 ноября в 16:00 в Читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«REVEALING THE EMERGENCE OF COSMOLOGICAL STRUCTURE»
Докладчик: Suijian Xue (National Astronomical Observatories Chinese Academy of Sciences)
2016-11-07
В понедельник, 14 ноября в 15:00 в Читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«A SAGE survey with participation of Maidanak's Zeiss-1000 telescope»
Докладчик: Доктор Zhou Fan (National Astronomical Observatories of China)
2016-11-07
В понедельник, 14 ноября в 11:00 в Читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«Supernova Dynamics and the Origin of Heavy Elements»
Докладчик: профессор Toshitaka Kajino (National Astronomical Observatory of Japan, Division of Theoretical Astronomy)
2016-11-07
Во воскресенье, 13 ноября в 15:00 в Читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«Present status and future astrometry with HIPPARCHUS and GAYA»
Докладчик: Cyril Ron (Academy of Sciences of Czech Republic Astronomical Institute)
2016-11-07
Во вторник, 8 ноября в 15:00 в Читальном зале АИ состоится семинар на тему:
«Understanding the origin of the Milky Way Galaxy»
Докладчик: профессор Johannes Andersen и профессор Birgitta Nordström (The Niels Bohr Institute, University of Copenhagen, Denmark)
2016-10-26
28 октября 2016 г. состоится защита диссертации на соискание ученой степени доктора физико-математических наук на тему: «Аксиал-симметрик компакт гравитацион объектлар атрофидаги заррачалар ва электромагнит майдонлар».
Защита состоится в 11:00 на заседании Научного совета 14.07.2016.FM.01.05 при Национальном университете Узбекистана (Адрес: 100174, г. Ташкент, Вузгородок, Физический факультет, 122-аудитория Тел.: (+99871) 289-31-18; факс: (+99871) 289-38-21; е-mail: info@inp.uz).
Соискатель: кандидат физико-математических наук Абдужаббаров Ахмаджон Адилжанович.
2016-09-27
В четверг 29 сентября 2016 г. в 15:00 в читальном зале Астрономического института состоится научный семинар на тему: «Магнитное поле токового кольца».
Докладчик: д.ф.-м.н. Зафар Туракулов
2016-05-06
2016 йилнинг 9 май куни Меркурийнинг Қуёш гардишидан ўтиши ходисасини кузатишимиз мумкин. Бу ходисани бутун Республикамиз худудида кузатиш мумкин бўлади. У махаллий вақт билан 16:12 да бошланади ва то Қуёш ботгунича давом этади. Ходисанинг умумий давомийлиги 7.5 соатни ташкил этиб, Тошкент вақти билан 23:42 гача давом этади. Шу куни Қуёшнинг Тошкентда 19:29 (Андижонда – 19:15, Нукусда – 20:10)да ботишини назарда тутсак, юртдошларимиз ходисанинг тахминан ярмини кузатиш имкониятига эга бўладилар. 9 май куни бу ходисани Астрономия институтида кузатишга барчани таклиф этамиз. Умид қиламзки, шу куни ҳаво булутсиз бўлади ва Қуёшни кузата оламиз. Институтда махсус экран ўрнатилган телескоп хозирланган. ЭСЛАТИБ ЎТАМИЗ, Қуёшга дурбин, телескоп орқали ёки тўғридан-тўғри қараш мумкин эмас! Албатта қорайтирилган ойна, дискета пленкаси ёки пайвандлаш усталари ниқоби орқали қараш, оптик қурилмалар объективи олдига диафрагма ёки ёқоридаги каби фильтрларни ўрнатиш лозим. (батафсил ...)



Меркурийнинг аввалги ўтишлари 2003 йилнинг 7 майида ва 2006 йилнинг 8 ноябрида содир бўлган, навбатдаги ўтишлар 2019 йилнинг 11 ноябрида(Ўзбекистонда кўринмайди, бошланиш пайтида Қуёш ботади), 2032 йил 13 ноябрида(бошдан охиригача кўринади)рўй беради. Меркурийнинг Қуёш гардишидан ўтишлари эса 100 йилда ўртача 13 марта кузатилади. Бунга сабаб – у Қуёш тизимининг биринчи сайёраси бўлиб, Венерага нисбатан унга яқинроқ жойлашган ва шунга мос равишда тезроқ ҳаракатланади.

Ўтиш пайтида Меркурий кўринма диаметри 12 ёй секундига тенг бурчак остида кўринади.

ЭСЛАТИБ ЎТАМИЗ, Қуёшга дурбин, телескоп орқали ёки тўғридан-тўғри қараш мумкин эмас! Албатта қорайтирилган ойна, дискета пленкаси ёки пайвандлаш усталари ниқоби орқали қараш, оптик қурилмалар объективи олдига диафрагма ёки ёқоридаги каби фильтрларни ўрнатиш лозим. Бу ходисани кузатишнинг яна бир усули – бу Қуёш тасвирини экранга проекциялаш. Бунда телескоп трубасига 1та соя берувчи экран, окулярдан 20-30 см масофага тасвир хосил қилувчи экран ўрнатилади ва окулярни танлаш ва уни силжитиш орқали таниқ тасвир хосил қилишга эришилади.
2016-04-25
В период с 25 по 29 апреля в Паркенте пройдет республиканский семинар-тренинг на тему:
«Актуальные проблемы современной астрономии».
В семинаре примут участие студенты университетов и педагогических институтов Узбекистана.
Семинар организован Астрономическим институтом АН РУз совместно с Национальным университетом Узбекистана и институтом материаловедения НПО «Физика-Солнце» АНРУз. (батафсил ...)
2016-02-16
Во вторник 16 февраля в 15:00 состоится доклад профессора Макото Йошикава (Makoto Yoshikawa) на тему:
«Asteroid Missions of Japan and Future Study for Asteroids»
Йошикава Макото - профессор отдела инжиниринга космических кораблей Института космических наук и аэронавтики Японского Аэрокосмического агентства (JAXA).
2016-01-06
В четверг, 7 января в 10:00 в большом зале физкорпуса состоится Общеинститутский научный семинар ИЯФ АН РУз на тему: «Turbulent Lives: Tales of Neutron Stars»
Маърузачи: David Radice (Калифорнийский Технологический Институт)
2016-01-06
В пятницу, 8 января в 11:00 в читальном зале АИ состоится состоится Общеинститутский научный семинар на тему:
«Численное моделирование кривых блеска сверхновых звезд»
Маърузачи: к.ф.-м.н. Морозова В.С. (Калифорнийский Технологический Институт)
2016-01-04
Во вторник, 5 января в 10:00 в большом зале физкорпуса состоится Общеинститутский научный семинар ИЯФ АН РУз на тему: «О природе сверхновых звезд»
Маърузачи: к.ф.-м.н. Морозова В.С. (Калифорнийский Технологический Институт)
2015-12-18
C 15 по 18 декабря 2015 г. в рамках совместного проекта между АИ АН РУз и Геонаучным исследовательским центром Гельмгольца («International GNSS Service», Потсдам, Германия) в Астрономическом институте с рабочим визитом, находился доктор Маркус Раматчи (Markus Ramatschi). В рамках данного визита была выполнена техническая модернизация и установка нового программного обеспеченения на 2 постоянных станциях GNSS в Ташкенте и Китабе.
2015-11-03
Коллектив Астрономического института Академии наук РУз сердечно поздравляет директора института, профессора Эгамбердиева Шухрата Абдуманнаповича с вручением медали La médaille de l’ADIONS, учрежденной в Обсерватории Лазурного берега (Ницца, Франция). (батафсил ...)
2015-09-17
Во вторник 22 сентября в 15:00 в читальном зале АИ состоится очередной общеинститутский семинар на тему:
«Измерение дифференциального вращения Солнца методом пространственно-временного анализа»
Маърузачи: м.н.с. Н.Е.Бердалиева
2015-07-31
31 июля (пятница) в 15-00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Probing Magnetic Fields at the Base of the Solar Convection Zone with Meridional Flows».
Маърузачи: Dean-Yi Chou (National Tsing Hua University Taiwan).
2015-07-31
31 июля (пятница) в 15-00 в читальном зале АИ состоится научный семинар на тему:
«Solar Site Survey in Western China».
Маърузачи: Yu Liu (Yunnan Astronomical Obs., CAS).
2015-06-30
Вышел новый номер журнала «Фан ва турмуш». Первый номер научно-популярного журнала «Фан ва турмуш» на узбекском языке вышел в 1933г. Тираж его не превышал двух тысяч, но он сразу же завоевал любовь и уважение читателей, так как на его страницах рассказывалось о новейших достижениях мировой и отечественной науки и техники. В 80-х годах прошлого столетия «Фан ва турмуш» пользовался огромной популярностью. Его тираж составлял более полумиллиона экземпляров, что делало журнал самым популярным изданием на «душу населения» в бывшем Союзе (на каждые три узбекские семьи приходилось по экземпляру). С 2003г. в целях расширения читательской аудитории «Фан ва турмуш» - «Наука и жизнь Узбекистана» стал одновременно выходить и на русском языке.

Одна из статей номера посвящена межпланетной миссии «Новые горизонты», основными целями которой являются исследование формирования системы Плутона и Харона, формирования пояса Койпера, процессов, происходивших на ранних этапах эволюции Солнечной Системы.

Через две недели 14 июля 2015, спустя 9 лет после запуска, АМС «Новые горизонты» пролетит мимо системы «Плутон — Харон» на минимальном расстоянии 12 500 км от поверхности Плутона. В целом аппарат будет проводить наблюдения всего 9 дней, за которые соберет примерно 4,5 гигабайта информации.

Помимо научного оборудования, на борту аппарата находится капсула с небольшой частью праха первооткрывателя планеты — Клайда Уильяма Томбо. (батафсил ...)
2015-05-25
Институт кичик илмий ходимлари Сычугова Лола ва Йўлдошев Қудратилло Ҳиндистонда 9 ойлик ўқув курсларини маваффақиятли тамомладилар. Ўқув сафари Астрономия институти ва Ҳиндистоннинг Осиё ва Тинч океани минтақалари учун космик фанлар ва технологиялар Таълим Маркази ўртасидаги ҳамкорлик доирасида олиб борилди. (батафсил ...)
2015-05-19
В четверг 21 мая 2015г. в 15:00 в читальном зале АИ состоится общеинститутский научный семинар на тему: «Нелинейная теория формирования основных структурных образований в дискообразных галактиках».
(по материалам докторской диссертации по специальностям 01.03.01 - Астрономия)
Маърузачи: к.ф.-м.н. Миртаджиева К.Т.
2015-05-19
В среду 20 мая 2015 г. в 14:00 в комнате № 122 Физического факультета НУУз. состоится семинар КЯТФ Физического факультета НУУз на тему: «Частицы и электромагнитные поля в окрестностях аксиально-симметричных компактных гравитационных объектов».
(по материалам докторской диссертации по специальностям 01.03.01-Астрономия и 01.04.02-Теоретическая физика).
Маърузачи: к.ф.-м.н. Абдужаббаров А.
2015-05-08
Во вторник 12 мая 2015г. в 15:00 в читальном зале АИ состоится общеинститутский научный семинар на тему: «Частицы и электромагнитные поля в окрестностях аксиально-симметричных компактных гравитационных объектов».
(по материалам докторской диссертации по специальностям 01.03.01 - Астрономия и 01.04.02 – Теоретическая физика)
Маърузачи: к.ф.-м.н. Абдужаббаров А.
2015-05-05
В Астрономический институт АН РУз была доставлена Китабская часть коллекции фотопластинок, полученных на двойном астрографе Китабской широтной станции. Фотографическая база данных, полученная на Китабском двойном астрографе, фирмы Сarl Zeiss и на Нормальном астрографе, установленном в Ташкенте в 1895 и пополнявшаяся вплоть до середины 80 прошлого столетия, является уникальной и одной из самых богатых в мире. В Астрономическом институте продолжаются работы по оцифровке уникальной коллекции. (батафсил ...)
В конце 19 века директор Парижской обсерватории Эрнест Муше убедил французское правительство в том, что необходимо создать сеть астрономических обсерваторий, для того что бы составить карту звездного неба ("Карт дю сиель"). Заместителем директора Ташкентской астрономической обсерватории (сегодня это Ташкентский Астрономический институт -- была реорганизована в 1966г) в это время был Всеволод Стратонов. Знаменитой французской фирмой братьев Анри и немецкой фирмой "Репсольд" были сделаны 18 однотипных инструментов, которые назвали астрографами. Один из таких телескопов в 1895г. был доставлен в Ташкент и установлен в Ташкентской астрономической обсерватории, где он стоит и сегодня.

Астрограф установленный в Ташкентской астрономической обсерватории в 1895г.

Всеволод Стратонов начал наблюдения на этом инструменте в 1895г и за 10 лет пока он был здесь набрал большую коллекцию фотопластинок. Наблюдения на нормальном астрографе продолжались вплоть до середины 80-ых годов прошлого века. В результате была накоплена уникальная фотографическая база данных, которая на сегодняшний день является одной из самых богатых в мире. И начало этому было положено участием Ташкентской астрономической обсерватории в программе "Сarte du ciel" -- это была первая международная программа в которой мы участвовали.
2015-05-05
В мае на Майданакской Высокогорной Астрономической Обсерватории планируется установка базовой станции UzMobile. Установка станции обеспечит более качественную и надежную связь на Майданаке, что особенно важно при выполнении наблюдений в рамках международных программ.
2015-03-20
20 марта студенты Нукусского государственного педагогического института им. Ажинияза (НГПИ) наблюдали частное солнечное затмение с помощью телескопа Meade LX-90 без слежения, установив специальный экран. Все желающие могли принять участие в наблюдениях и следить за развитием затмения вместе с ними. Телескоп предназначен для установки в новой научно - образовательной обсерватории при НГПИ. В настоящее время завершаются работы по возведению павильона для телескопа. Введение в строй этой обсерватории станет завершающим этапом создания сети научно-образовательных обсерваторий на базе вузов республики. (батафсил ...)
2015-02-06
Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Астрономия институти директори, физика-математика фанлари доктори, профессор Эгамбердиев Шухрат Абдуманнопович Франциянинг АКАДЕМИК ПАЛЬМА ОРДЕНИ билан мукофотланди. Унга АКАДЕМИК ПАЛЬМА ОРДЕНИ НИШОНДОРИ унвони берилгани ҳақидаги Фармонга Франция Премьер-министри 2015 йилнинг 1 январида имзо чеккан, профессор Эгамбердиев Ш.А. бу унвонга Ўзбекистон Республикаси ва Франция ўртасидаги астрономия ва астрофизика соҳасида илмий ҳамкорликни ривожлантиришга қўшган ҳиссаси туфайли сазовор бўлди. (батафсил ...)
2015-02-03
4 февраля (среда), в 15-00 в читальном зале состоится научный семинар Астрономического института АН РУз по материалам соискателей Ахунова Т., Бурхонова О., Асфандиярова И. и Гайсина Р. о подготовке докторских диссертаций.
2015-01-27
28 января (среда), в 15-00 в читальном зале состоится научный семинар Астрономического института АН РУз по материалам соискателей Абдужаббарова А. А. и Миртаджиевой К.Т. о подготовке докторских диссертаций.
2015-01-20
21 января (среда), в 15-00 в читальном зале состоится научный семинар Астрономического института АН РУз по материалам соискателей Каримова Р. и Шайматова С. о подготовке докторских диссертаций.
2014-09-09
В рамках развития и укрепления научного сотрудничества между Республикой Узбекистан и Китайской Народной Республикой в области астрономии в период с 9 по 13 сентября 2014г в Астрономическом институте АН РУз с рабочей командировкой находилась делегация китайских ученых из Синьдзяньской Астрономической Обсерватории Академии наук Китая. (батафсил ...)
2014-07-11
В рамках развития и укрепления научного сотрудничества между Республикой Узбекистан и Китайской Народной Республикой в области астрономии в период с 11 по 25 июля 2014г в Астрономическом институте АН РУз с рабочей командировкой находилась делегация китайских ученых из Национальных Астрономических Обсерваторий и Института астрономической оптики и технологий Нанжинга (Nanjing Institute of Astronomical Optics & Technology, Chinese Academy of Sciences) Академии наук Китая. (батафсил ...)
2014-06-09
В четверг 12 июня 2014 г. в 15:00 в читальном зале АИ состоится очередной общеинститутский научный семинар на тему: «Пятенная активность звезды в системе с транзитной экзопланетой Qatar-1».
Маърузачилар: к.ф.-м.н. Э.Р.Гайнуллина и Р.Г. Каримов
2014-05-17
Астрономия институтида 17 май куни астрономия тарихига бағишланган халқаро семинар бўлиб ўтди. Семинарда институт ходимлари ва ҳорижлик меҳмонлар маърузалари билан иштирок этишди. Семинар 15-16 май кунлари Самарқандда «Ўрта асрлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли ва аҳамияти» мавзусида халқаро анжуманнинг давоми сифатида ташкил этилган.
2014-05-16
Самарқанд шаҳрида 15-16 май кунлари «Ўрта асрлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли ва аҳамияти» мавзусида халқаро конференция бўлиб ўтди.
Президентимиз Ислом Каримов ташаббуси билан ташкил этилган ушбу халқаро анжуманда АҚШ, Буюк Британия, Италия, Хитой, Жанубий Корея, Германия, Япония, Ҳиндистон, Миср, Индонезия, Саудия Арабистони, Кувайт, Россия, Озарбайжон каби элликка яқин мамлакатдан олимлар, нуфузли халқаро ташкилотлар раҳбарлари, олий таълим муассасалари профессорлари, илмий марказлар ва институтлар мутахассислари иштирок этдилар. (батафсил ...)
2014-04-22
Республика ОЎЮ астрономия йўналиши талабалари ва ёш олимларнинг 2014 йилги семинар-тренинги 2014 йилнинг 17-19 апрель кунлари буюк мутафаккир олим, давлат ва жамоат арбоби Мирзо Улуғбекнинг 620 йиллигига бағишлаб Самарқанд Давлат Университетида семинар-тренинг ўтказилди. Бу тренинг бизнинг институтимиз – ЎзФА Мирзо Улуғбек номидаги Астрономия институти ва Самарқанд Давлат Университети хамкорлигида ташкил этилди. (батафсил ...)
2014-03-10
В рамках развития и укрепления научного сотрудничества между Республикой Узбекистан и Китайской Народной Республикой в области астрономии в период с 10 по 17 марта 2014г в Астрономическом институте АН РУз с рабочей командировкой будет находиться делегация китайских ученых из Национальных Астрономических Обсерваторий и Cиньцзяньской астрономической обсерватории Академии наук Китая. (батафсил ...)
2014-02-01
2014 йилнинг 29-31 январ кунлари замонавий амалий космик технологияларини тараққий этиш бўйича илмий-инновацион фаолиятни амалга ошириш мақсадида ЎзР ФА АИ Япониянинг мутахассислари (JAXA и RESTEC) билан биргаликда «1st JAXA Training for ALOS-2 Data Applications using ALOS Archived Data» мавзусида семинар ташкил этишди. Семинарда Ўзбекистондаги бир неча ташкилот ва бошқа амалий соҳаларнинг мутахассислари иштирок этишди. (батафсил ...)
2013-12-18
Эгамбердиев Шухрат Абдуманнопович – 60 ёшда! (батафсил ...)



Азиз ва муҳтарам Шуҳрат Абдуманнапович!
Сизнинг 60 йиллик таваллуд айёмингизни нишонлар эканмиз, биз, Астрономия институти ходимлари, Сизнинг дўстларингиз, укаларингиз ҳамда шогирдларингиз Сизга узоқ умр, сиҳат-саломатлик ва янада кўпроқ куч-қувват тилаймиз.

Республикамиз ва жаҳон фани равнақи ҳақида сўз юритилганда, унинг фидойилари ва жонкуярларини илм аҳли ҳурмат-эҳтиром билан тилга олади. Бундай эъзозга муносиб мўътабар инсонлар орасида Сиз ҳам ўз самарали меҳнатларингиз билан ўрин олгансиз.

Биз Сизни ҳақиқий инсон, ўз касбининг фидойиси, Ўзбек ва жаҳон астрономия фанининг етук арбобларидан бири сифатида ҳурмат қиламиз. Жонкуяр ва меҳрибон устоз сифатида яхши кўрамиз. Сиз билан бирга меҳнат қилаётганимиздан фахрланамиз.

Майданак баланд тоғ обсерваториясининг қайта тирилиши ва ривожланиши, кузатув шароитлари жиҳатидан жаҳоннинг етакчи обсерваториялари сафига қўшилиши, институтнинг чет эл астрономик марказлари олимлари билан самарали ҳамкорлиги, “Самарқанд”, “Майданак” кичик сайёраларининг очилиши, институт музейининг ташкил қилиниши, Самарқандда, Андижонда, Паркентда, Тошкент ва Қаршида Республика Олий ўқув юртлари ўқув-илмий обсерваторияларининг яратилиши, мамлакатимиз талабалари учун семинар- тренингларнинг ўтказилиши Сизнинг саъй-ҳаракатларингиз натижасидир. Ўз номи ва савияси билан мамлакатимиз журналхон-ўқувчилари меҳридан муносиб жой олган “Фан ва турмуш” журналининг давомий ва узлуксиз халқимиз эътиборига тақдим этилиши, ҳамда, Астрономия фани бўйича билимларнинг бутун Ўзбекистон бўйича оммавийлаштирилишини шу ўринда алоҳида таъкидлаш лозим.

Ҳеч иккиланмай айтиш мумкинки, Сизнинг институтдаги фаолиятингиз натижасида нафақат Астрономия институтининг фаолияти ривожланмоқда, балки мустақил Ўзбекистонимизнинг шарафи ҳам жаҳон олимлари орасида ўзининг муносиб ўрнини эгаллаб келмоқда. Олиб бораётган ана шундай самарали фаолиятингиз шогирдларингиз учун ибрат мактаби бўлиб хизмат қилмоқда.

Барча учун жонкуяр бўлган Шуҳрат Абдуманнапович! Сизни яна бир бор табаррук 60 ёшингиз билан чин юракдан табриклаймиз. Сизга мустаҳкам сиҳат-саломатлик тилаб, яна кўп йиллар институтимизга бош бўлиб, Ўзбекистон ва жаҳон фани ривожига ўзингизнинг янгидан-янги ғоя ва ютуқларингиз билан муносиб ҳисса қўшишингизга тилакдошмиз.
Астрономия институти ходимлари ва шогирдларингиз
*** *** ***
Дорогой Шухрат Абдуманнапович!
От всей души поздравляем Вас – одного из ветеранов нашего Астрономического общества, с шестидесятилетием. Вступив в Общество в 1991 году, Вы вскоре стали и по сей день остаетесь членом Правления АстрО, членом Международного Бюро, членом редколлегии нашего международного научного журнала «Astronomical and Astrophysical Transactions».

Нам особенно приятно принести Вам свои поздравления, потому что многие из нас знали Вас с Ваших студенческих лет. С тех пор Вы успели сделать очень много как в науке, так и для науки.

Все Ваши научные интересы были связаны с Солнцем, причем, в отличие от большинства «солнечников», Вас интересовали глубины нашего светила. Вы не разбрасывались на сиюминутные мелкие задачи, а сосредоточились на немногих, но наиболее фундаментальных проблемах физики Солнца. Причем знания Вы добывали с помощью очень тонких, длительных, трудоемких экспериментов. Участию в международном эксперименте IRIS Вы отдали 15 лет своей жизни, причем добились того, что полученные Вашей группой наблюдения составили 40% от всех полученных в этом глобальном эксперименте данных. Для этого Вы создали специальную станцию – Кумбель, которая работала на протяжении полного солнечного цикла (11 лет) и в значительной мере обеспечивала успех всего проекта IRIS. Участие в следующем гелиосейсмологическом эксперименте – TON позволило Вам заглянуть под солнечные пятна и «прощупать их корни».

Благодаря Вашим героическим усилиям Майданакская обсерватория не только не погибла, но является сейчас всемирно известным астрономическим центром. Вам удалось добиться льготных условий доставки на обсерваторию и использования там научного оборудования, что позволило всему миру узнать и оценить достоинства астроклимата Майданака. В результате наблюдения на Майданаке ведут теперь астрономы многих стран мира.

Еще одна Ваша бесспорная заслуга – привлечение в астрономию молодежи и распространение астрономических знаний. Благодаря Вам астрономия сегодня преподается в четырех университетах и пяти педагогических институтах Узбекистана, причем студенты проходят практику на вновь созданных (во многом Вашими стараниями) специальных учебных обсерваториях. Вы основали прекрасный двуязычный научно-популярный журнал «Фан ва Турмуш» (Наука и жизнь) и являетесь его главным редактором.

Все это говорит о том, что Вы остались таким же энергичным и целеустремленным человеком, каким мы знали Вас в годы Вашей учебы в ГАИШ. Астрономическое Общество, как и ГАИШ, гордятся таким выпускником и таким членом Общества и желают Вам успехов, здоровья, многих новых достижений в науке и человеческих радостей!
От имени Астрономического Общества
Сопредседатель    Н.Н. Самусь
Председатель Международного Бюро Н.Г. Бочкарев
2013-09-24
Invitation:
Jérôme Saunier (Institut national de l’information géographique et forestière, Paris, France)
will present a talk on
«DORIS system developments and future missions. Role of Kitab station for DORIS network».

Thursday, 26 September 2013
14:00 - ~15:30 pm
Lecture room of Astronomical Institute
Anyone interested is kindly welcome
(батафсил ...)
2013-08-23
23 август 2013 й. Соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Mavzu: «Спирал галактикаларда юлдуз пайдо бўлиш комплексларини фотометрик ва спектрал тадқиқи»
Маърузачи: профессор, Феруз Сохибов (University of applied sciences, Mittelhessen, Germany). (батафсил ...)
2013-08-10
«Учар юлдуз» ларнинг навбатдаги базми – 12 августда! Қоронғу тунда осмонда беҳосдан ”учар юлдуз” учиб, ўзидан ёруғ из қолдиришини барчамиз кўрганмиз. ”Учар юлдузлар” пайдо бўлган пайтда гўё осмондан юлдуз узилиб тушгандек туюлади. Бироқ ”учар юлдузлар”нинг ҳақиқий юлдузларга ҳеч қандай алоқаси йўқ. ”Учар юлдузлар” фанда метиорлар деб аталади. (батафсил ...)
Улар ушшоққина заррачаларнинг атмоферага кираётиб ёниб кетишидан хосил бўлади. Ер ўзининг Қуёш атрофидаги ҳаракати давомида турли ўлчамлардаги кўплаб космик чанг заррачалари билан тўқнашади. Массаси миллиграмм бўлган бундай заррачалар Ер атмосферасига катта тезликда кириб, ҳаво билан кучли ишқаланиши туфайли ниҳоятда қизиб кетади ва ерга етиб келишга улгурмай атмосферанинг юқори қатламларида, 80-130 километр баландликда тўла ёниб кетади. Метеорлар учиши жуда ҳам оддий ҳодисадир. Ер атмосферасида бир кеча-кундузда кўз илғай олувчи 100 миллионга яқин метеор учиши мумкин. Лекин бу ҳодиса сайёрамизнинг турли ҳудудларида бериши ссабабли, уларнинг кўпчилигини биз пайқамай қоламиз. Метеорлар учишини ҳар тунда кузатиш мумкин. Ҳаво очиқ бўлган Ойсиз тунда осмон эътибор билан кузатилса, бир соатда бир нечта метеор учишини кузатиш мумкин.

Лекин баъзан метиорлар сонини жуда ҳам кўпайиб кетишини кузатиш мумкин. Бунга сабаб Ер ўзининг Қуёш атрофидаги орбитасида ҳаракатланиб, қачонлардир парчаланиб, ўз орбитаси бўйлаб тарқалиб кетган комета булутини кесиб ўтади ва бу пайтда биз метеорлар оқимини кузатишимиз мумкин. Агар метеорларнинг ҳаракатига этибор билан қаралса, улар тартиб билан, гўё бир нуқтадан учиб чиқаётгандек бўлиб туюлади. Бундай нуқталарга радиантлар деб ном берилган. Метеор оқимларининг радианти қайси юлдуз туркумига тегишли эканлигига кўра оқимга ўша туркум номи берилади. Масалан Персеидлар, Ореонидлар, Леонидлар ва ҳакозо. Йил давомида кўплаб метеор оқимларини кузатиш мумкин.

Метеор оқимларининг кометалар билан боғлиқлигини XIX асрнинг ўрталарида йўқ бўлиб кетган Биэла кометаси яққол исботлайди. Бу комета Қуёш атрофида 6 йилу 9 ойлик давр билан ҳаракатланар эди. Унинг Қуёш яқинидан 1845 йилда ўтишини кузатган астрономлар таажжубда қолдилар, комета иккига бўлиниб кетган эди, шундан сўнг комета 1852 йилда яна қайтиб келди. 1859 йилда кометанинг ноқулай жойлашиши туфайли уни кузатиб бўлмади ва унинг навбатдаги келиши 1866 йида кутилган эди. Лекин бу сафар комета қайтиб келмади. 1872 йилда рўй берган метеор ёмғирлари осмоннинг айнан комета бўлиши керак бўлган жойидан сочилди.

Сайёрамизнинг шимолий яримшаридагилар учун 2013 йил август ойиниг ўртаси “юлдузлар ёмғири”ни кузатиш учун энг қулай вақтдир. Бу пайтда Персеидлар оқимидан учаётган метиорларни махсус техникасиз, оддий кўз билан ҳам кузатиш мумкин. Персеидларнинг фаоллик максимуми 12 августдан 13 августга ўтар кечаси, ярим тундан сўнг кузатилади. Бу пайтда соатига 100 га яқин метиорни кузатиш мумкин. Персеидлар оқими Сфифт-Туттль кометасининг қолдиқлари бўлиб, у Ерга мунтазам яқинлашиб турувчи энг йирик самовий объектдир. Комета ядроси 10 км га яқин. Бу тахминан 65 млн йил аввал Ерга тушиб динозаврларни йўқ қилиб юборган объект катталигига тенг. Комета 1862 йилда астрономлар Льюис Сфифт ва Горас Туттль томонидан очилган эди. Комета охирги марта Ерга 1992 йилда яқинлашган эди. Ўшанда уни дрбин ёрдамида кўриш мумкин эди. 1993 йилда ундан чиқаётган метиорлар сони соатига 500 тага борди. Шундан сўнгги 20 йил давр ичида оқим кучи камайиб кетди. Кометанинг келажакдаги Ерга яқинлашуви 2126 йилда рўй беради ва ўшанда уни оддий кўз билан кўришга имкон бўлади. Унгача хали анча вақт бор. Ҳозирча 12августдан 13 августга ўтар кечаси содир бўлувчи “юлдузлар ёмғири”дан баҳра олиб қолайлик. Бунинг учун ўша куни ярим тундан сўнг чироқлардан ҳоли жой танлаб, осмон гумбазидан Персей юлдуз туркумини топиб олишимиз керак. Персей туркуми ёнида ҳамма учун таниш, лотинча “дабль-ю” ҳарфига ўхшаб кетувчи Кассиопея юлдуз туркуми жойлашган. Уни осонгина топиб олсак, унинг паст томонидан Персеидлар радиантини топишимиз мумкин.
2013-07-30
2013 йилнинг июль ойида Майданак баландтоғ обсерваториясининг янги сайти ишга туширилди.
Сайтнинг Интернетдаги манзили: www.maidanak.uz
2013-07-19
19 июль (жума) соат 14:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Numerical Simulation of Binary Neutron Star Merger»
Маърузачилар: Radice David, Виктория Морозова (Max Planck Institute for Gravitational Physics, Potsdam, Germany).
2013-07-06
01.07.13 й.дан 04.07.13 й.гача Тарусе шаҳрида (Россия) «The 4th Maidanak users meeting» халқаро анжумани бўлиб ўтди. Анжуманда Япония, Корея, Тайвань, Россия, Украина ва Узбекистанлик олимлар иштирок этишди. (батафсил)
Конференция тўғрисидаги ахборотни (бу ерда) ҳам кўришингиз мумкин.
2013-06-06
6 июнь 2013 й. Соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
«Аксиал-симметрик қора ўралар релятивистик астрофизикасидаги энергетик жараёнлар»
«Аксиал-симметрик қора ўралар атрофидаги заррачалар ва электромагнит майдонлар»
Маърузачилар: Ф.Атамуротов, А.Турсунов
2013-05-23
23 май 2013 й. да (пайшанба) АИ да навбатдан ташқари умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «MULTI-WAVELENGTH INVESTIGATIONS OF SOLAR ERUPTIVE PHENOMENA»
Маърузачи: Миркамалов Аббос
2013-03-23
18 - 22 март кунлари АИ да Рееспублика олий ўқув юртлари талаба ва магистрлари учун семинар-тренинг бўлиб ўтди. Семинар доирасида иштирокчилар учун маъруза ва амалий машғулотлар ташкил этилди.
2013-03-14
14 март (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Илмий-ўқув обсерваторияларидаги АЗТ-14 ва CELESTRON C-14 телескоплари ёрдамида олинган ПЗС-кузатув натижалари»
Маърузачи: И.Асфандияров
2013-02-28
28 февраль (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Ломб-Скаргль периодограммаси ёрдамида астероидларнинг даврини «Chicago» ва «Garber» маълумотлари мисолида аниқлаш»
Маърузачи: ф.-м.ф.н. О.Бурхонов
2012-09-11
2012й 12 сентябрь (чоршанба) соат 14:00 да АИ мажлислар залида ўзбек-француз илмий-амалий Семинари бўлиб ўтади.
«Астрономия ва фан тарихи соҳасидаги тадқиқот бўйича Ўзбекистон ва Франция ҳамкорлигининг ривожланиш тарихи ва имтиқболлари»
2012-08-29
2012 й. 28 августда Астрономия институтида Низомий номидаги Тошкент давлат Педагогика университети учун барпо этилган илмий-ўқув обсерваториясининг очилиш маросими бўлиб ўтади.
2012-07-20
Франция ва Ўзбекистон ўртасидаги илмий ҳамкорлик доирасида, Франциянинг Ўзбекистондаги элчихонаси Астрономия институти билан ҳамкорликда 25 июлдан 13 сентябргача астрономия ва космонавтикага бағишланган қатор тадбирларни ўтказади.
2012-06-06
6 июнда ноёб астрономик ҳодиса – Венеранинг Қуёш гардишидан ўтиши содир бўлади. Шу муносабат билан Астрономия институтида очиқ эшиклар куни эълон қилинган. Ушбу ҳодисани кузатишни хохловчилар Институтга келишлари мумкин. Республикамизнинг бошқа шаҳарларида ҳам кузатиш майдончалари ташкил этилади.
2012-05-31
7 июнь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Гравимагнит майдон ва и гравимагнит заряд»
Маърузачи: ф.-м.ф.д.. Зафар Туракулов.
2012-05-24
24 май (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида навбвтдан ташқари умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Acceleration of particles by black hole with gravitomagnetic charge immersed in magnetic field»
Маърузачи: Арман Турсунов
2012-05-21
21 май (душанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «New worlds: planets outside the solar system»
Маърузачи: professor Scott Tremaine (Institute for Advanced Study School of Natural Sciences).
2012-05-17
17 май (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «STUDYING IONOSPHERIC DISTURBANCES USING GPS DATA FROM TASHKENT AND KITAB STATIONS»
Маърузачи: S.R. Tojiev
2012-05-03
3 май (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида навбатдаги умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «ASTEROIDLARNING ORBITAL EVOLYUTSIYASIDA TASIR ETUVCHI KUCHLARNING ROLI»
Маърузачи: Эргашев Камолиддин
2012-03-29
29 март (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида навбатдаги умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Майданак обсерваториясида KH 15D объектини кузатиш»
Маърузачи: Каримов Р.
2012-03-27
27 мартда (сешанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида Matlab дастурлаш муҳити бўйича семинар-тренинг бўлиб ўтади.
Маърузачи: Серебрянский А.
2012-03-18
20 мартда (вторник) соат 15:00 да АИ ўқув залида Matlab муҳитида дастурлаш бўйича семинар-тренинг бўлиб ўтади.
Мавзу: «Matlab дастурлаш муҳитида Фурье-тахлил элементлари»
Маърузачи: Серебрянский А.
2012-03-14
15 март (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Ер табиий ресурсларини ДЗЗ ёрдамида тадқиқ этиш»
Маърузачи: Сычугова Л.В.
2012-03-12
13 мартда соат 15:00 да АИ ўқув залида Matlab муҳитида дастурлаш бўйича семинар-тренинг бўлиб ўтади.
Маърузачи: Тиллаев Ю.А.
2012-03-07
9 мартда (жума) соат 15:00 да АИ ўқув залида навбатдаги умуминститут семинари бўлиб ўтади.
«Танланган линзалашган квазарларни тадқиқ этиш натижилари. MCS деконволюция усули ёрдамидаги фотометрия и астрометрия»
«A New Channel for Detecting Dark Matter Substructure in Galaxies: Gravitational Lens Time Delays»
Маърузачи: И. M. Асфандияров
2012-02-28
Янги китобнинг бир қисми нашр этилди:
«Relativity and Causality. From the Age of Enlightenment to the Message of 9/2011»
Муаллиф: Зафар Туракулов - физика-математика фанлари доктори, ЎзР ФА АИ.
2012-02-27
28 февраль соат 15:00 да АИ ўқув залида Matlab муҳитида дастурлаш бўйича семинар-тренинг бўлиб ўтади.
Маърузачи: Тиллаев Ю.А.
2012-02-22
23 февраль (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Фотометрик кузатувлардан олинган қўшалоқ системаларнинг параметрларини аниқлаш ва тахлил қилиш усуллари»
Маърузачи: А. Халикова
2012-02-16
16 февраля (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «IRAF да инструментал катталикларни олиш»
Маърузачи: Бурханов О.А.
2012-02-08
9 февраль (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
«Ааксиал – симметрик альтернатив гравитацион моделларда релятивистик астрофизик жараёнлар
I. Хорав-Лифщиц Эмоделида квант интерференцияси эффектлари»

Маърузачи: Хакимов А.А.
2012-01-30
2 февраль (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Танланган ГСЛларни фотометрик тадқиқ этиш»
Маърузачи: Гайсин Р.А.
2012-01-24
26 январь ((пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Майданак обсерваториясида блазарларни кузатишдан олинган натижалар»
Маърузачи: Мирзакулов Давронбек
2012-01-09
12 январь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Қора ўралар майдонида магнитланган заррачаларнинг гравитацион тутилиши»
Маърузачи: Рахимов Озодбек
2011-12-19
Мақола нашр этилди:
«Talk given in GR21 Colloquium in Goslar, Germany in 1996: Nospontaneous symmetry breakdown was needed»
Муаллиф: Зафар Туракулов - физика-математика фанлари доктори, ЎзР ФА АИ.
2011-12-12
15 декабрь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Penrose Process in Kerr-Taub-NUT spacetime»
Маърузачи: Шайматов Санжар
2011-11-30
1 декабрь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Автоматик фокусёр асослари»
Маърузачи: Аслиддин Орипов
2011-11-22
24 ноябрь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Электромагнит майдонлар ва заррачаларнинг қора ўралар атрофидаги ҳаракати»
Маърузачи: Ахмаджон Абдужаббаров
2011-10-04
5 октябрь (чоршанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Конкордия (Антарктика) станциясиди 11 йил довомида астроиқлимни ўрганиш»
Маърузачи: проф. Эрик Фосса
2011-09-29
29 сентябрь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида навбатдаги умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «OPERA neutrino experiment” ёрдамида нейтринонинг тарқалиш тезлигини сенсацион ўлчаш»
Маърузачи: ф.–м.ф.д. Зафар Туракулов
2011-09-22
23 сентябрда Астрономия ва Физика-техника институтларида чехиялик олимлар проф. Йиржи Грыгар ва проф. Павел Котрч иштирокида семинар бўлиб ўтади.
Астрономия институтида соат 15:00 да проф. Павел Котрчнинг «Чехия Ондржеёв обсерваториясида Қуёш физикасига оид тадқиқотлар» мавзусидаги, Физика-техника институтида соат 11:00 да проф. Йиржи Грыгарнинг «Аргентинеадаги Пьер Аугер обсерваториясида юқори энергияли космик нурларни ўрганиш» мавзусидаги семинари бўлиб ўтади.
2011-09-02
Мақола нашр этилди: «Waves in Dispersive Exponential Half-Space»
Муаллиф: Зафар Туракулов - физика-математика фанлари доктори, ЎзР ФА АИ.
2011-08-22
20 августда Паркентеда илмий-ўқув обсерваториясининг очилиш маросими бўлиб ўтади.
2011-08-08
9 август (сешанба) соат 11:00 да АИ ўқув залида навбатдаги умуминститут семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Spectroscopic and photometric study of star formation complex (giant HII regions) in spiral and irregular galaxies»
Маърузачи: ф.–м.ф.д., проф. Сахибов Фируз Халимович
(Department of Mathematics, Natural Science and Data processing. University of Applied Sciences, Mittelhessen, Campus Friedberg Wilhelm-Leuschner-Strasse 13, 61169 Friedberg, Germany)
2011-07-20
22 июлда (жума) 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Чўзилиб кетган галактикалар модели»
Маърузачи: д.ф.–м.н., проф. Зафар Туракулов
2011-06-22
23 июнда (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Electric current for two – component plasma in General Relativity: mathematical aspects»
Маърузачи: аспирант Ахмедов Баходир
2011-06-15
16 июнь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Самарқанд обсерваторияси 48 см телескопи ёрдамида блазарларни тадқиқ этиш»
Маърузачи: Раупов Дилшод Алмасович
2011-06-13
Мақола нашр этилди:
«THE FIELD OF CIRCULAR CURRENT LOOP AND USAGE OF GREEN'S FUNCTIONS IN MAGNETOSTATICS»
Мақолада ҳозирги пайтда ёзилаётган китобнинг бир қисми баён қилинган.
Муаллиф: Зафар Туракулов - физика-математика фанлари доктори, ЎзР ФА АИ.
2011-06-09
9 июнь (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Қўнғир миттилар: очилиш тарихи ва замоний муаммолари»
Маърузачи: к.ф.м.н. Станислав Мельников
2011-05-20
8 майда Астрономия институтида номи замонавий астрофизика ва космология соҳасидаги фундаментал натижалар билан боғлиқ академик Рашид Алиевич Сюняев билан учрашув бўлиб ўтди.
Рашид Алиевич Россия ФА Космик тадқиқотлар институтида Назарий астрофизика бўлимини бошқаради, у Макс Планк Жамияти Астрофизика институти директори ва «Письма в Астрономический журнал» журналининг бош редактори.
2011-05-13
12 май соат 14:00 да физика-математика фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация ҳимояси бўлиб ўтди.
Мавзу: «Майданак обсерваторияси астроиқлимини комплекс тадқиқ этиш»
Изланувчи: ф-м.ф.н. Ильясов Сабит Пулатович. (автореферат)
Ҳимоя ЎзМУ қошидаги Д.067.02.13 Ихтисослашган кенгаш мажлисида бўлиб ўтди. Манзил: 100174, Тошкент, Студентлар шаҳарчаси, ЎзМУ физика факультети (академик С.Азимов кабинет- музейи).
2011-05-04
5 май (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «The Relationship between the Solar Photospheric Magnetic Flux and Coronal X-ray Emission»
Маърузачи: Махлуфи Саид
2011-04-29
2 июнь соат 14:00 да физика-математика фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация ҳимояси бўлиб ўтади.
Мавзу: «Вакуум электромагнит майдонлар ва осциллияциялашаётган ҳамда айланаётган релятивистик компакт объектлардаги астрофизик жараёнлар». (автореферат)
Изланувчи: аспирант Мамаджанов Ахроржон Ибрагимович.
Ҳимоя ЎзМУ қошидаги Д.067.02.13 Ихтисослашган кенгаш мажлисида бўлиб ўтади. Манзил: 100174, Тошкент, Студентлар шаҳарчаси, ЎзМУ физика факультети (академик С.Азимов кабинет- музейи).
2011-04-29
19 май (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Квант интерференцияси эффектлари ёрдамида Хорав-Лифщиц моделини текшириш имкониятлари»
Маърузачи: аспирант А.А. Хакимов
2011-04-28
28 апрель (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Самақанд обсерваторияси астроиқлими»
Маърузачи: С. Турсункулов
2011-04-19
Институтда Наврўз байрами нишонланди
2011-04-19
21 апрель (пайшанба) соат 15:00 да АИ «Тошкент ва Китоб астрографларида олилган фотографик маълумотларнинг рақамли версиясини шакллантириш ва тахлил этиш»
Маърузачи: О. Усмонов
2011-04-19
Китобдан боб нашр этилди:
«The Dipole Radiation. Retarded Potentials and Maxwell Equations»
Муаллиф: Зафар Туракулов - физика-математика фанлари доктори, ЎзР ФА АИ.
2011-04-15
12 май соат 14:00 да физика-математика фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация ҳимояси бўлиб ўтади.
Мавзу: «Майданак обсерваторияси астроиқлимини комплекс тадқиқ этиш»
Изланувчи: ф-м.ф.н. Ильясов Сабит Пулатович. (автореферат)
Ҳимоя ЎзМУ қошидаги Д.067.02.13 Ихтисослашган кенгаш мажлисида бўлиб ўтади. Манзил: 100174, Тошкент, Студентлар шаҳарчаси, ЎзМУ физика факультети (академик С.Азимов кабинет- музейи).
2011-04-12
14 апрель (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Қора ўралар атрофидаги бир жинсли магнит майдонида зарядланган заррачалар ҳаракати»
Маърузачи: О.Г. Рахимов
2011-04-04
7 апрель (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Спирал галактикалар эгрилигини кузатув ва назарий жиҳатдан солиштириш: синфларга ажратиш муаммолари»
Маърузачи: Ж.К. Рузибаев
2011-03-31
31 март (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Майданак обсерваториясида 2010 й. август-декабрь ойларида блазарларни кузатиш ва тахлилнинг дастлабки натижалари»
Маърузачи: Д.О. Мирзакулов
2011-03-17
17 март (пайшанба) соат 15:00 да АИ ўқув залида АИ Ёш олимлар кенгашининг илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Вакуум электромагнит майдонлар ва осциллияциялашаётган ҳамда айланаётган релятивистик компакт объектлардаги астрофизик жараёнлар»
Маърузачи: Мамаджанов А.И.
2011-03-09
9 март соат 14:00 да АИ ўқув залида институт илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Orbits in space and time - the crazy effects of General Relativity»
Маърузачи: Professor Dr. Claus Lämmerzahl
(Centre for Applied Space Technology and Microgravity ZARM, University Bremen, Germany)
2011-02-24
24 февраль соат 15:00 да АИ ўқув залида Япония илмий сафари бўйича илмий семинари бўлиб ўтади.
Маърузачилар: к.и.х. Бурханов О.А., к.и.х. Тиллаев Ю.А.
2011-01-31
1 февраль (сешанба ) соат 15:00 АИ ўқув залида илмий семинари бўлиб ўтади.
Мавзу: «Солнце диктует климат Земли»
Маърузачи: Россия ФА Пулково обсерваториясининг бош илмий ходими, ф.-м.ф.д., проф., Хабибулло Абдусаматов
2010-10-01
1-2 декабрь кунлари ЎзР ФА Ядро физикаси иниститутида Ёш физикларнинг
«Ядро физикаси ва ядровий технологиялар».
III Республика илмий анжумани бўлиб ўтади. Анжуман ишида иштирок этиш учун республика илмий-тадқиқот институтлари ва олий ўқув юртларида ишловчи 35 ёшгача бўлган ёш олимлар ва магистрантлар таклиф этилади.
2010-06-26
Астрономия институтида «The 2nd Maidanak users meeting» халқаро конференцияси бўлиб ўтди.
Конференцияда Япония, Корея, Тайвань, Россия, Украина ва Ўзбекистон олимлари қатнашдилар.
Конференция 21.06.10 - 25.06.10 кунлари ўтказилди. (батафсил)
Конференция тўғрисидаги ахборотни (бу ерда) ҳам кўришингиз мумкин.
2010-06-11
10 июнда физика-математика фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация ҳимояси бўлиб ўтади.
Мавзу: «Аксиал – симметрик моделларда умумий нисбийлик назарияси эффектлари ва уларнинг компакт астрофизик объектларга тадбиқлари». (автореферат)
Изланувчи: Гирянская Виктория Сергеевна.
2010-06-08
7 июнда институтда илмий семинар бўлиб ўтди.
Мавзу: «QCD matter under extreme conditions: implications of heavy-ion collision results on the early Universe» (01.04.02 – назарий физика мутахассислиги бўйича физика-математика фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация материаллари асосида).
Маърузачи: Abdel Nasser Tawfik.
2009-12-17
16 декабрда Астрономия институтида Астрономия музейининг очилиш маросими бўлиб ўтди.
2009-06-19
Абдужаббаров Ахмаджон Адилжановичнинг «Стационар аксиал – симметрик фазода умумнисбий астрофизик жараёнлар» мавзусидаги номзодлик диссертация ҳимояси бўлиб ўтди. (автореферат), (диссертация)
2009-06-12
Самарқандда Мирзо Улуғбек таваллудининг 615 йиллигига ва 2009-Халқаро астрономия йилига бағишланган халқаро илмий конференция бўлиб ўтди.
Конференция 09.06.09 - 11.06.09 кунлари бўлиб ўтди.
2009-05-01
30 апрель кунлари Астрономия институтида Мирзо Улуғбек таваллудининг 615 йиллигига ва 2009-Халқаро астрономия йилига бағишланган семинар-тренинг бўлиб ўтди.
2009-04-16
24 апрелда соат 15:00 да 33-хонада ДО67.02.13 ихтисослашган Кенгаш семинари мажлисида «Общерелятивистские астрофизические процессы в стационарных аксиально - симметричных гравитационных и электромагнитных полях» (01.03.02 - Астрофизика, радиоастрономия мутахассислигибўйича тайёрланган номзодлик диссертацияси материаллари асосида) мавзусида маъруза бўлади.
Маърузачи: аспирант Абдужаббаров А.А.
Рецензентлар: ф.-м.ф.д., проф. Саттаров И.С. (ТДПУ); ф.-м.ф.н., доц. Файзуллаев Б.А. (ЎзМУ)
2008-09-01
30 августда Андижон университети илмий-ўқув обсерваториясининг очилиш маросими бўлиб ўтади.
2008-08-06
7 август соат 15:00 да АИ ўқув залида илмий семинар бўлиб ўтади.
Мавзу: «The MOA 1.8 metre alt-az wide-field survey telescop at Mt John and the MOA project»
Маърузачи : проф. Джон Хирншау (John Hearnshaw, University of Canterbury, Christchurch, New Zealand).
2008-08-02
1 августдаги Қуёшнинг тўла тутилиши.
2008-07-04
2008й. 14-15 сентябрда Самарқанд шаҳрида ёш олимларнинг
«Табиий фанларнинг долзарб муаммолари»
мавзусидаги илмий-амалий анжумани бўлиб ўтади.
2008-04-05
Астрономия институтиди «Ёшлар йили» ва Мирзо Улуғбек таваллудининг 614 йиллигига
бағишланган илмий-ўқув анжумани бўлиб ўтди.
Анжуманда Ўзбекистон университетларининг ёш олим, магистр ва бакалаврлари иштирок этишди.
Анжуман 31.03.08 - 04.04.08 муддатда ўтказилди.
2008-04-04
Карачик Нина Валерьевнанинг «Қуёшдаги ёруғ тож нуқталарини ўрганиш» мавзудаги диссертациясининг ҳимояси бўлиб ўтди. (автореферат)
2008-04-04
Ахунов Талъат Ахматовичнинг «Танлангшан гравитацион линзаларда кечикиш вақтини ва микролинзаланиш эффектини тадқиқ этиш» мавзудаги диссертациясининг ҳимояси бўлиб ўтди. (автореферат)
Улуғбек номидаги Астрономия институти,